<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?><feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xmlns:tt="http://teletype.in/" xmlns:opensearch="http://a9.com/-/spec/opensearch/1.1/"><title>Экслібрыс. Кніжныя парады</title><subtitle>Мікрамедыя пра літаратуру ў час апакаліпсісу</subtitle><author><name>Экслібрыс. Кніжныя парады</name></author><id>https://teletype.in/atom/exlibris.belarus</id><link rel="self" type="application/atom+xml" href="https://teletype.in/atom/exlibris.belarus?offset=0"></link><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><link rel="next" type="application/rss+xml" href="https://teletype.in/atom/exlibris.belarus?offset=10"></link><link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" title="Teletype" href="https://teletype.in/opensearch.xml"></link><updated>2026-04-16T02:31:13.458Z</updated><entry><id>exlibris.belarus:andrejmikrukou</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/andrejmikrukou?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>10 кніг ад Андрэя Мікрукова</title><published>2026-04-06T15:43:27.625Z</published><updated>2026-04-06T16:13:08.820Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img2.teletype.in/files/d7/21/d721b662-0a64-4c6c-8466-c9bb177a2078.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/74/4e/744e1912-e92a-4ef8-8ce9-7983863146d7.jpeg&quot;&gt;Журналіст Андрэй Мікрукоў дзеліцца кнігамі пра Вільню, змрок, вайну і музыку.</summary><content type="html">
  &lt;figure id=&quot;1xYa&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/74/4e/744e1912-e92a-4ef8-8ce9-7983863146d7.jpeg&quot; width=&quot;1280&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;h3 id=&quot;rM9b&quot;&gt;&lt;strong&gt;Журналіст Андрэй Мікрукоў дзеліцца кнігамі пра Вільню, змрок, вайну і музыку.&lt;/strong&gt;&lt;/h3&gt;
  &lt;h2 id=&quot;YTLo&quot;&gt;1. Юргіс Кунчынас «Туўла»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;iDob&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/c6/e5/c6e57dc4-6f32-43db-a4e3-9af6c742a845.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;xHLf&quot;&gt;Файная кніга пра Вільню, Ужупіс і вечнае каханне лірычнага героя да дзяўчыны па імені Туўла. І пра кажаноў.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;pnS4&quot;&gt;2. Laimonas Briedis «Vilnius: City of Strangers»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;Refl&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/12/cd/12cdc0bd-ba34-49fd-b3b1-e73129d4bc31.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;UW2s&quot;&gt;Ні ў чым не саступае выбітнай кнізе Томаса Венцлава «Вільнюс: горад у Еўропе». Але ж Брыедзіса я прачытаў толькі ў гэтым годзе, таму ўражанні ад кнігі «Vilnius: City of Strangers» вельмі моцныя.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;3eLn&quot;&gt;3. Gabrielle Wittkop «Les Héritages»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;ECZn&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/f6/58/f6589902-f7fd-4ac6-9a04-2c2bd2b0fdb7.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;pCmc&quot;&gt;Апошняя кніга самай атрутнай, цынічнай і эрудыяванай пісьменніцы (imho). Галоўная гераіня — віла Сялена, пабудаваная дзесьці на поўначы Францыі, якую на працягу стагоддзя насяляюць жыхары рознай ступені маральнага разлажэння і заняпаду. Змрочная сага працягласцю ўсяго ў 170 старонак.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;YwOM&quot;&gt;4. Paul Bowles «The Sheltering Sky»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;VatL&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/0d/8b/0d8b5eb7-adbd-4ba7-af2f-44b5ff21a641.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;cWBR&quot;&gt;Проста выдатны твор аднаго з улюбёных пісьменнікаў. Была б файна, калі б з&amp;#x27;явіўся пераклад на беларускую мову.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;QLnf&quot;&gt;5. Emil Cioran «The Trouble with being born»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;fukj&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/d8/b5/d8b5e0ff-de8c-438e-a66c-e4a23b24476e.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;zrsA&quot;&gt;Ідэальнае супрацьяддзе ад аптымізму. Афарызмы на кожную бяссонную ноч.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;ZZHs&quot;&gt;6. Peter Hook «The Hacienda: How not to run a club»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;jgAe&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/c4/03/c4039c82-6e6b-41cd-8077-6ed8357b70ba.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;LOIY&quot;&gt;Былы басіст і сузаснавальнік New Order і Joy Division, адзін з арганізатараў і саўладальнікаў культавага начнога клуба ў Манчэстары Hacienda не толькі выдатны музыка і прадзюсар, але і вельмі цікавы апавядальнік. Цудоўная кніга пра цудоўныя часы і цудоўную музыку.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;X94F&quot;&gt;7. Луи-Фердинанд Селин «Война»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;VcOY&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/86/5c/865c756f-827a-4010-a952-bd3708932c20.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;ojen&quot;&gt;У «Вайне» Селін апісвае сваё франтавое раненне і жудасныя месяцы ў шпіталі. Рукапіс быў скрадзены, 80 гадоў яго дзесьці хавалі, і вось нядаўна ён дзівосна знайшоўся.  Змрочная, чалавеканенавісніцкая кніга, вельмі актуальная для сённяшніх цёмных часоў.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;hpII&quot;&gt;8. Andrzej Bobkowski «Szkice piorkiem»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;tIPa&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/f2/de/f2ded524-98f0-4790-a1ec-5ee27ccca059.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;D1xO&quot;&gt;Цікавы дзённік чатырох ваенных гадоў, якія Бабкоўскі пражыў у Францыі. Эфект deja vu, з тым што адбываецца зараз з намі, — жахлівы.&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;bx7F&quot;&gt;9. Курцио Малапарте «Шкура»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;8UDG&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/dd/16/dd169f90-d086-446c-9851-530696c05805.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;3V8p&quot;&gt;Яшчэ адна кніга пра вайну, напісаная эксцэнтрычным і супярэчлівым італьянцам. Стылістычна супрацьлеглая дзённікам Бабкоўскага. Малапартэ выдатна і з гумарам распрауляецца са свяшчэннымі каровамі гісторыі, напудранымі хлусней і фальшывым патрыятызмам. Кніга экранізавана Ліліанай Кавані, аўтаркай «Начнога парцье».&lt;/p&gt;
  &lt;h2 id=&quot;IfxX&quot;&gt;10. Joe R. Lansdale «Hap and Leonard: Savage season»&lt;/h2&gt;
  &lt;figure id=&quot;DoVK&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/06/79/06798280-52a1-46d8-a368-fe441a79cae8.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;WNu4&quot;&gt;Серыя кніг у жанры «бульварнай» паўднёвай готыкі пра прыгоды дзвюх не самых фартовых у жыцці сяброў — маё guilty pleasure. Да таго ж па першых трох кнігах знялі выдатны серыял. Вясковы нуар ва ўсёй сваёй pulp fiction пышнасці.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;sIAD&quot;&gt;📕 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:veramonina</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/veramonina?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>5 кніг ад Веры Монінай</title><published>2026-03-20T10:58:31.488Z</published><updated>2026-03-20T11:04:23.270Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img2.teletype.in/files/10/84/1084c915-c8f6-4698-be5e-1abff4451111.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/4d/f2/4df23042-80ae-4f37-88d1-ae12d54c93d7.jpeg&quot;&gt;Журналістка, даследчыца, студэнтка магістратуры па медыяаналітыцы Вера Моніна пра пяць кніг, у якіх яна знайшла надзею на чалавечнасц і для чалавецтва.</summary><content type="html">
  &lt;figure id=&quot;bEfb&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/4d/f2/4df23042-80ae-4f37-88d1-ae12d54c93d7.jpeg&quot; width=&quot;853&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;OMHM&quot;&gt;&lt;strong&gt;Журналістка, даследчыца, студэнтка магістратуры па медыяаналітыцы Вера Моніна пра пяць кніг, у якіх яна знайшла надзею на чалавечнасц і для чалавецтва.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;UkfQ&quot;&gt;&lt;strong&gt;«І хоць атрымліваецца не заўжды, ёсць кнігі, якія хочацца рэкамендаваць», — кажа Вера.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;AfAO&quot;&gt;1. Маргарет Этвуд «Орикс и Коростель»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;bVjf&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/24/11/2411fc22-7dd6-4df8-aaf7-7026bb58b6af.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Mxpx&quot;&gt;Это книга о большой антропогенной катастрофе и еще большей любви. И, конечно же, о человечности, пусть и в очень специфичном виде. Вы можете ассоциировать Этвуд с антиутопическим «Рассказом служанки», но у нее есть и совершенно другие по вайбу книги — советую обратить на Орикс и Коростеля внимание.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;PBCH&quot;&gt;2. Питер Померанцев «Как выиграть информационную войну: пропагандист, который оказался умнее Гитлера»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Wio8&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/6f/7e/6f7e4e78-76c7-41a7-ba78-22fe58689443.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;O6XR&quot;&gt;Я советую прочесть эту книгу в первую очередь людям, которые работают в медиа или имеют к медиа какое-то отношение — анализируют их, распространяют или просто много читают. Судьба Сефтона Делмера, пропагандиста, который бросил вызов Третьему Рейху, интересна не только со стратегической точки зрения, но и как общий урок всем, кто связан с журналистикой или находится под ее влиянием.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;yXb3&quot;&gt;3. Сюзанна Кларк «Пиранези»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;7FS8&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/ec/ca/eccae18f-ca72-4e68-be8c-9f11ec64022e.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;q3tl&quot;&gt;Это просто невероятно хорошо написанный фикшн. Он увлекательный, образный и буквально пронизан любовью героя к тому, что его окружает, любовью изучать, запоминать и сохранять. И, конечно, там есть интрига.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;zpU8&quot;&gt;4. Флориан Иллиес «Любовь в эпоху ненависти. Хроника одного чувства, 1929-1939»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;26vj&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/21/a7/21a7be59-fb76-40c2-a725-78c8ef4e5fac.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;uOJz&quot;&gt;Иллиес опубликовал эту книгу в апреле 2022 года, и лучшего времени для нее было нельзя придумать. Несмотря на то, что событиям из неё уже почти век, она не становится менее актуальной — от каждой страницы буквально сквозит желанием надышаться свободой перед тем, как Европу накроет ужас Второй мировой. Люди в этой книге любят по-разному, далеко не всегда здорОво, но это великие люди и нам ли их судить?&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;pN2W&quot;&gt;5. Hannah Ritchie «Not the End of the World: How We Can Be the First Generation to Build a Sustainable Planet»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;SHC1&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/96/b5/96b5d6e2-c0fd-4b70-9bfe-3534824ea710.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;ksAh&quot;&gt;Это книга для всех, кому нужны хорошие новости. Ханна Ричи работает в Our World in Data, занимается исследованиями в Оксфорде и пытается успокоить тревожных миллениалов (и себя) с помощью данных.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;k2hg&quot;&gt;Если вам хочется замедлиться и почитать о том, почему у человечества все-таки есть шанс не уничтожить себя и планету в ближайшие десятилетия, это ваш выбор.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;EkVN&quot;&gt;А еще у Ханны есть substack и книга «Clearing the air» — про перемены климата и глобальное потепление.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;NzDQ&quot;&gt;📕 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:lizmas</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/lizmas?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>9 кніг ад Лізы Мас</title><published>2026-02-20T12:00:26.472Z</published><updated>2026-02-20T12:05:37.299Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img1.teletype.in/files/c4/d1/c4d129eb-cddd-4968-a946-be274e6ab95a.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/2a/17/2a175c8b-aa1a-4840-afae-3e2da70d8c68.jpeg&quot;&gt;Камунікацыйная менеджарка ў сферы культуры, куратарка мастацтва і PR-спецыялістка Ліза Мас дзеліцца кнігамі пра дом, працу, любоў і адказнасць у гісторыі 20-га стагоддзя.</summary><content type="html">
  &lt;figure id=&quot;nIHt&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/2a/17/2a175c8b-aa1a-4840-afae-3e2da70d8c68.jpeg&quot; width=&quot;2892&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;aAjZ&quot;&gt;&lt;strong&gt;Камунікацыйная менеджарка ў сферы культуры, куратарка мастацтва і PR-спецыялістка Ліза Мас дзеліцца кнігамі пра дом, працу, любоў і адказнасць у гісторыі 20-га стагоддзя.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;kXwF&quot;&gt;1. Томас Каткарт, Дэн Клейн «​​Хайдеггер и гиппопотам входят в райские врата. Жизнь, смерть и жизнь после смерти через призму философии и шутки»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;BsDy&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/68/37/6837afb4-0173-45b4-bc87-79cc7ecabeb0.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Udld&quot;&gt;Нон-фікшн кніга па філасофіі, замаскіраваная пад зборнік анекдотаў, але там насамрэч даволі сур&amp;#x27;ёзная размова пра тое, як жыць з тым, што мы смяротныя. Раю ўсім, хто баіцца слова «філасофія» і пакутуе ад складанасці думак Хайдэгера (that’s me), але хоча разабрацца, што ж гэтыя філосафы думалі пра смерць.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;Gk2j&quot;&gt;2. Уладзімір Караткевіч «Каласы пад сярпом тваім»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Du6i&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/20/66/2066719c-9d53-4d8d-99f2-bc2da7b751d8.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;wxgX&quot;&gt;Схапіла кавалачак з школьнай праграмы (цяпер «Каласы» адтуль ужо прыбралі) і не змагла спыніцца. З 16 да 23 гадоў перачытвала раман цалкам кожнае лета (Караткевіча варта чытаць вясной і летам!), а пасля проста адкрывала закладкі з улюбёнымі фрагментамі паляжаць, пасумаваць па героях. Кніга спыняецца на парозе паўстання 1863-га, калі мара становіцца ўчынкам. Для мяне гэта вельмі жывое — адчуванне зямлі, любові, дому. Караткевіч — дакладна пра Дом.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;vaIK&quot;&gt;3,4. Annie Ernaux «La Place» і «Une femme»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;vrjf&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/7b/ef/7bef139a-b56b-469c-b8eb-f28c690d6400.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;B3rN&quot;&gt;Дзве кароткія, але шчыльныя кнігі пра бацькоў, клас, сорам, маўчанне і любоў, якую не заўсёды ўмеюць называць. У Эрно мне блізкая яе амаль дакументальная манера пісаць пра сям’ю: без настальгічнай патэтыкі, але і без жорсткага абвінавачвання. Пасля гэтых тэкстаў хочацца больш уважліва глядзець на сваіх бацькоў, ну і балюча, оф корз.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;qaXo&quot;&gt;5. Пегги Гуггенхайм «На пике века. Исповедь одержимой искусством»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;sPIq&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/35/be/35beea31-4048-4c9f-b945-a0e774f5f8fb.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;QKVi&quot;&gt;Парадокс у тым, што сама кніга мне, хутчэй, не спадабалася, але я вельмі ўдзячная ёй за кантэкст. Для чалавека, які працуе ў сферы мастацтва, цікава бачыць, як фармаваліся калекцыі, як выглядалі знутры сувязі паміж мастакамі, галерэямі, прыватнымі ініцыятывамі. Пэгі ўспрымаецца як капрызная, супярэчлівая фігура, і менавіта праз гэта добра бачна, наколькі гісторыя мастацтва залежыць ад прыватных жэстаў, густу і выпадковых рашэнняў. Ну і пасля на яе калекцыю ў Венецыі глядзіш зусім з іншага боку.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;kaBh&quot;&gt;6. Greg McKeown «​​Essentialism: The Disciplined Pursuit of Less»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;ZbII&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/f7/98/f798fa5e-cd3a-47ff-97ee-d830c8293ee2.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;lG4C&quot;&gt;Яна дапамагла мне перастаць браць на сябе бясконцую колькасць малааплатных або валанцёрскіх праектаў, навучыцца думаць свой час і энергію, замест таго, каб заўсёды казаць усім «так», але гэта іншы падыход. Пасля яе прасцей этычна адмаўляць ці ясна называць кошты сваёй працы, чым згаджацца «з пачуцця віны» і потым выгараць. Для мяне гэта пра прафесійную экалогію і пра тое, як выбіраць толькі тое, што сапраўды мае сэнс у кар&amp;#x27;еры.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;W6zK&quot;&gt;7. Ann Patchett «This Is the Story of a Happy Marriage»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;bPEs&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/57/3c/573c2629-bb89-461c-970e-b050b7707b1d.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;pGgf&quot;&gt;Збор эсэ пра працу, блізкасць, сям’ю, сяброўства і адказнасць за ўласныя выбары. Мне падабаецца, як Пэтчэт спалучае перспектыву пісьменніцы з вельмі канкрэтным бытавым досведам. Гэта кніга для ўсіх, хто спрабуе сабраць жыццё з некалькіх  ідэнтычнасцяў (прафесійнай, эмацыйнай, сямейнай).&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;X9eG&quot;&gt;8. Евгения Гинзбург «Крутой маршрут»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;I7zm&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/a4/42/a4428f56-6933-4004-a171-6f548c409e1b.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;xaSE&quot;&gt;Адна з кніг, пасля якіх складана дазволіць сабе любую наіўнасць адносна савецкай гісторыі. Гэта мемуары жанчыны, якая была часткай сістэмы і цалкам жыла ў логіцы савецкай дзяржавы (яна была выкладчыцай), а потым трапіла пад сталінскі тэрор: арышт, турмы, лагеры, Калыма і пасля смерці Сталіна была рэабілітаваная. «Круты маршрут» — «нашая» з мамай кніга, я аднойчы параіла, а потым мы сядзелі і ўвесь вечар яе абмяркоўвалі.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;Odz3&quot;&gt;Гэта біяграфія пра гвалт без эстэтызацыі і без эксплуатацыі ўласнага болю — дакладна, строга, без спрашчэнняў, як яно было «там»».&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;14bk&quot;&gt;9. Александр Солженицын «Раковый корпус»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;2pR1&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/ec/ed/eced3492-512a-4b7d-a9ed-0ff4bce2b4f3.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;0Lo2&quot;&gt;І адразу пасля Гінзбург я б параіла «Ракавы корпус» Салжэніцына, пра пачатак «адлігі», калі сістэма змяняецца, але гэтыя змены невідочныя ў галавах людзей. Кніга пра тое, як у замкнёнай прасторы збіраюцца вельмі розныя людзі: былыя зняволеныя, партыйная наменклатура, інтэлігенцыя, рабочыя. Усе праходзяць лячэнне: камусьці становіцца лепш, але сапраўднага цуду, па сутнасці, няма. У гэтым рамане адчуванне важнейшае за сюжэт: пах аддзялення, чаканне абыходу, размовы па начах, спробы захаваць годнасць там, дзе тваё цела і твая будучыня залежаць ад чужых рашэнняў.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;55Ph&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:ivashkevich</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/ivashkevich?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>10 кніг ад Аляксея Івашкевіча</title><published>2026-02-17T11:52:08.957Z</published><updated>2026-02-17T12:45:01.698Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img3.teletype.in/files/2b/e7/2be7509e-0aaf-4d8d-adea-72277f05fcd7.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/19/25/19259400-b3f7-47fb-bd83-e6893d9bd4bb.jpeg&quot;&gt;Журналіст, савядучы праекта «медиажаба» Аляксей Івашкевіч дзеліцца кнігамі пра Шагала, зомбі, ЛСД і здаровы лад жыцця.</summary><content type="html">
  &lt;figure id=&quot;K1D0&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/19/25/19259400-b3f7-47fb-bd83-e6893d9bd4bb.jpeg&quot; width=&quot;1158&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;y2sd&quot;&gt;&lt;strong&gt;Журналіст, савядучы праекта «медиажаба» Аляксей Івашкевіч дзеліцца кнігамі пра Шагала, зомбі, ЛСД і здаровы лад жыцця.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;ct3Y&quot;&gt;&lt;strong&gt;«Чытаць я пачаў рана і чытаў усялякае глупства. Выдавецтва “Альтэрнатыва”, куток “Фантастыка” ў бібліятэцы на раёне. Цяпер у гэтай бібліятэцы — філіял БПЦ. Я ж у гэты бок развівацца не стаў і палічыў за лепшае застыць у літаратурным развіцці недзе гадоў у 13. Перадаю прывітанне са свайго шчаслівага і прапаную кнігі, якія пакінулі ўва мне след, у выпадковым парадку», — кажа Аляксей.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;Gzin&quot;&gt;1. Александр Солженицын «Архипелаг ГУЛАГ»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;7dqZ&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/8a/2e/8a2e29ca-a95b-42b1-95e6-58f7635dd9c6.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;YYjG&quot;&gt;Между средней и высшей школой я прочитал всю фантастику из той самой библиотеки на районе и решил взять что-то другое. Так быстро я ещё не взрослел. Если вы откладывали чтение, перестаньте делать это немедленно и найдите книгу, которая неизменно входит в топ зрительских симпатий посетителей СИЗО, колоний и тюрем.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;LLuJ&quot;&gt;2. Аляксандр Чарнуха «Гвалт»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;V62K&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/37/08/370858d5-086f-4d1c-9b6c-a440b6fb25e1.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;nVW3&quot;&gt;Гэты збор апавяданняў выйшаў год таму, але прачытаў яго літаральна на днях. Аўтар працуе з болем — асабістым і народным. Гэта не лепшая кніга ў свеце, але, як і «Ператрус у музеі» Альгерда Бахарэвіча — гэта спроба асэнсаваць тое, што робіцца з намі апошнія пяць (і не толькі) гадоў.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;7N6O&quot;&gt;3. Альгерд Бахарэвіч «Сабакі Эўропы»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;x4w3&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/61/b4/61b429ec-d752-4623-8936-97b92d0b5795.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;wXie&quot;&gt;Вялікі Беларускі Раман. Адзіная кніга, якую я ўзяў у адпачынак, які пераўтварыўся ў эміграцыю.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;m66U&quot;&gt;4. Чак Паланик «Уцелевший»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;u6bZ&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/9d/a6/9da62617-0241-44d1-998c-376d1bb200e3.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;B0Nq&quot;&gt;Вот и издательство «Альтернатива» подъехало, а точнее подлетело. Главный герой начинает рассказ с конца — его самолёт терпит бедствие, самое время рассказать про свою жизнь чёрному ящику. Бонус для обладателей физического издания — страницы будут идти в обратном порядке.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;gcdW&quot;&gt;5. Эй Джей Джейкобс «До смерти здоров»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;RWsS&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/69/ad/69adbff0-0a1b-4ede-9fa4-9a42372b40bf.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;bncc&quot;&gt;Редактор Esquire ставит на себе эксперименты. Например, каково это целый год жить по библейским законом. В этой книге он начинает выполнять все советы по здоровому образу жизни. Звучит как хрень, но написано потрясающе. Я читал её 10 лет назад, с тех пор не перечитывал но это та книга, к которой хочется вернуться. Сделайте это вместо меня.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;mEY5&quot;&gt;6. Макс Брукс «Мировая война Z»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;XT54&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/fc/a6/fca64a48-40e0-431b-a392-c2a48ecd21a1.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;a8U3&quot;&gt;Это не о том, о чём вы подумали. Эта книга о том, как в нашем мире появились зомби. Чем же она крута? Она написана как журналистское расследование. Ну или как цикл Светланы Алексиевич. Её книги тоже оставили огромный след во мне, жду шестую, но её ведь тут и так уже рекомендовали, а вот историю про зомби ещё нет.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;EEPb&quot;&gt;7. Виктор Мартинович «Родина. Марк Шагал в Витебске»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;CRmr&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/e5/4c/e54cf269-7462-4768-a54c-54c3b75f862e.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;vGBF&quot;&gt;Я боролся (недолго), что оставить: «Мову», которая показала, как круто и современно можно писать на беларуском или монографию про художника. Для меня решило, к какой книге я бы вернулся сейчас, но если вы спросите меня завтра, я могу изменить своё мнение.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;DvDM&quot;&gt;8. Павел Волотович, Алексей Ковалев «Огромная тень дождевого червя»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;PJzq&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/c0/8c/c08c625f-cf16-4df1-ad42-e652408a99ab.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;LG9X&quot;&gt;Если вы любите Нейро Дюбель, то вы знаете про эту книгу и читали её. Если нет, то послушайте песни «&lt;a href=&quot;http://tut.by&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;tut.by&lt;/a&gt;», «Гузік» и «Резиновый дом» и прочитайте эту книгу. Мне нужна такая же про Лявона Вольскага, калі ласка.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;Bcua&quot;&gt;9. Стиг Ларссон «Девушка с татуировкой дракона»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Fvzd&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/f5/ab/f5abfb68-9120-411b-ba6e-e352a0190cf1.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;qtFp&quot;&gt;Детектив, который заставил меня купить собственную электронную читалку.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;qMmd&quot;&gt;10. Джей Стивенс «Штурмуя небеса»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;bDgF&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/df/05/df056ac2-6d8c-437b-816c-e6515e3503c8.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;ZXq9&quot;&gt;История разработки и употребления ЛСД. Вы знали, что одна из версий, почему распались битлы, была в том, что когда Джордж, Ринго и Джон вместе приняли ЛСД, Пола не было рядом? Троица почувствовала, что их разум соединился, а Пол просто не смог больше настроиться на их волну. Перестаньте винить в развале Йоко Оно.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;HV3e&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:chajkouskaja</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/chajkouskaja?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>9 кніг ад Волі Чайкоўскай</title><published>2026-02-06T09:05:36.831Z</published><updated>2026-02-06T09:14:53.199Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img4.teletype.in/files/b7/fb/b7fb226a-4a22-46d9-a92d-ed3f88ec46bd.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/1d/e8/1de8c28d-ee58-4004-811a-7164023a20b8.jpeg&quot;&gt;Прадусарка і рэжысёрка Воля Чайкоўская дзеліцца кнігамі — ад стаіцызму да графічнага рамана.</summary><content type="html">
  &lt;p id=&quot;TsmO&quot;&gt;&lt;strong&gt;Прадусарка і рэжысёрка Воля Чайкоўская дзеліцца кнігамі — ад стаіцызму да графічнага рамана.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;figure id=&quot;Nrnc&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/1d/e8/1de8c28d-ee58-4004-811a-7164023a20b8.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;h3 id=&quot;YljS&quot;&gt;1. Marcus Aurelius, Martin Hammond «Meditations»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Fz4k&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/14/d9/14d91210-386f-4bf0-a03f-f0a2a0e3388a.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;1708&quot;&gt;Чытала адразу пасля затворніцтва ў пандэмію, каб не звар’яцець ад жыцця, якое імкліва набірала абароты. Стаіцызм у многім мне вельмі блізкі. Часам перачытваю.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;7a3i&quot;&gt;2. Brené Brown «Dare to Lead»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;4SxE&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/14/54/1454c984-b75c-4fad-b731-b9f1698d5f54.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;8llf&quot;&gt;Абажаю Брэнэ Браўн за яе шчырасць, уразлівасць, арганізаванасць і амбітнасць.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;mlV0&quot;&gt;3. Benjamin Moser «Sontag: Her Life and Work»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;JQii&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/6d/de/6dde3554-51d3-44cb-b747-b717bf43607b.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;S5kU&quot;&gt;Схіляюся перад С’юзан Зонтаг. Але з гэтай бiяграфii ўбачыла, наколькі ж яна таксама была і «таксічнай сучкай». Вельмі цікавае чытанне, якое дае новую перспектыву на геніяльнасць і ролю траўмы і пакутаў у ёй.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;vwdo&quot;&gt;4. Clemency Burton-Hill «Year of Wonder: Classical Music for Every Day»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;RYUh&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/3a/9b/3a9ba948-7630-41b0-916e-6ec6a9f94364.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;RvNg&quot;&gt;Вельмі люблю класічную музыку, гэта цудоўны гід па ёй.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;CKxz&quot;&gt;&lt;strong&gt;5. Judith Weston «Directing Actors: Creating Memorable Performances for Film &amp;amp; Television»&lt;/strong&gt;&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;eTDr&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/4d/47/4d479e9f-97fb-4440-9c06-8b86a1f59e31.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Nik8&quot;&gt;Класіка, неверагодна простая кніга пра складаную працу рэжысавання актораў.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;MD9b&quot;&gt;6. Olivia Laing «Everybody: A Book About Freedom»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;oLAL&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/a4/f0/a4f0c2c5-a1ae-4d1f-9ed5-265acf0c1fea.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;aNIy&quot;&gt;Кранальныя эсэ з інсайдамі пра жыццё мастакоў і мастачак. Чытаецца на адным дыханні, нягледзячы на мноства шакуючых фактаў і гісторый пра пакуты.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;deTx&quot;&gt;7. Elizabeth Gilbert «Big Magic: Creative Living Beyond Fear»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;NtWj&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/58/9b/589b6adc-03c0-43d5-89bc-b7d1da6da0b2.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;o56f&quot;&gt;Кніга, якая натхняе на творчасць і самавыказванне. Хачу перачытваць яе рэгулярна. Крыху пазітыву і надзеі.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;XrlL&quot;&gt;8. Caroline Criado Pérez «Invisible Women: Data Bias in a World Designed for Men»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;5NsI&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/3c/53/3c532ef7-6219-47ea-b263-7a73897b09eb.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;UqMW&quot;&gt;Must-read у сучасным свеце.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;oW9T&quot;&gt;9. Guy Delisle, Helge Dascher «Shenzhen: A Travelogue from China»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;9wiz&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/01/10/01109e07-d097-463f-af67-25199a4f5816.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;ytgY&quot;&gt;Абажаю графічныя раманы. Гай Дэліль — адзін з маіх любімых аўтараў. А гэты раман пра Шэньчжэнь у Кітаі супер інсайдарскі (бо аўтар ездзіць жыць у гарады, пра якія піша за сваёй жонкай з Doctors without borders) i сёння набывае яшчэ большую актуальнасць.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;GrNH&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:daryaslizh</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/daryaslizh?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>13 кніг ад Дар'і Сліж</title><published>2026-01-22T14:41:02.022Z</published><updated>2026-01-22T14:50:24.000Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img1.teletype.in/files/0f/bc/0fbcc445-fc1a-4a7e-9aec-362ccc34b932.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/30/47/3047ae7a-bfdd-404a-907e-c87dcce1cad1.jpeg&quot;&gt;FinTech прадукт-лідарка, ментарка Women in Tech, трыятлетка, чытачка Дар’я Сліж дзеліцца кнігамі пра ідэнтычнасць, уладу, антычнасць і Вільню.</summary><content type="html">
  &lt;p id=&quot;V6ym&quot;&gt;&lt;strong&gt;FinTech прадукт-лідарка, ментарка Women in Tech, трыятлетка, чытачка Дар’я Сліж дзеліцца кнігамі пра ідэнтычнасць, уладу, антычнасць і Вільню.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;figure id=&quot;l9bo&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/30/47/3047ae7a-bfdd-404a-907e-c87dcce1cad1.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;h3 id=&quot;P0oY&quot;&gt;1. Гамэр «Іліяда»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;lhlI&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/95/2a/952a8b1e-9eea-40b0-988f-b295d1a78c37.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;dFpm&quot;&gt;Пачну з пачатку кніг заходняга свету, у якім я жыву і чые каштоўнасці падзяляю. Чалавечыя ідэі нараджаюцца дзесьці там, у глыбіні вякоў: яны змяняюцца, напаўняюцца, пераасэнсоўваюцца — але ўсё роўна трымаюцца і жывуць на падмурку продкаў.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;UuDk&quot;&gt;Спачатку быў Гамэр.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;gA0C&quot;&gt;Немагчыма гаварыць пра кнігі і культуру сучаснага грамадства, не закранаючы прагісторыю і архетыпы, закладзеныя Гамэрам. Доўга вагалася, што параіць — «Іліяду» ці «Адысею». Не выбрала. Пакідаю выбар вам.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;wpzf&quot;&gt;«Іліяда» — гэта пачатак і крыніца. Гэта базавыя, хтанічныя сюжэты, на якіх напісана і да якіх апелюе большасць твораў еўрапейскай літаратуры.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;ZUJl&quot;&gt;Нядаўна ў беларускім перакладзе Лявона Баршчэўскага выйшла «Іліяда» — і гэта сапраўднае свята моўнага багацця. Бліскучашаломны Гектар, шпарканогі Ахіл, непахісны Дыямед, скаланальнік зямлі Пасэйдон, трапнастрэльны Фэб…&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;RnzY&quot;&gt;Галоўнае — прачытаць «спіс караблёў» да канца, а далей усё ідзе значна лягчэй. Паразважайце пра матывацыі галоўных герояў і іх каштоўнасці, пра ролю багоў у чалавечым лёсе. Гэтае пытанне мы абмяркоўвалі гадзінамі з сябрамі, з якімі чытаем разам.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;7jQn&quot;&gt;2. Гамэр «Адысея»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;43CG&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/8a/1b/8a1b18a2-9ebf-4f15-8f52-9a75c9718742.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;83qC&quot;&gt;За доўгі шлях вяртання дадому да сябе праз шэраг хібных вяртанняў і страту ўсяго. Хіба гэта не метафара жыцця?&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;VK2r&quot;&gt;Адпраўляючыся на Ітаку, маліся,&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;rbAw&quot;&gt;каб шлях быў доўгім…&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;kzlA&quot;&gt;Пастаянна памятай пра Ітаку,&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;9Hp7&quot;&gt;бо яна — мэта твайго падарожжа.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;eAHQ&quot;&gt;Не імкніся скараціць яго,&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;Rw2o&quot;&gt;лепш дазволь расцягнуцца на гады,&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;JThR&quot;&gt;каб дасягнуць вострава ў старасці,&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;LNZI&quot;&gt;узбагачанай досведам вандровак,&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;ZSkb&quot;&gt;не чакаючы ад Ітакі ніякіх цудаў…&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;V3Ou&quot;&gt;Ты не зможаш вярнуцца, пакуль не адправішся ў дарогу. Але Пенелопай я б быць не хацела. Мару аднойчы асіліць абодва тэксты ў арыгінале. У абедзвюх кнігах асабліва цікава сачыць за разуменнем этыкі таго часу і задацца пытаннем: дык чыя ж віна ва ўсім гэтым — людзей ці багоў?&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;v6Mk&quot;&gt;3. Платон «Пір»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;F3Mw&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/65/3f/653f9715-7e2e-46c9-955b-330af308cac7.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;SozH&quot;&gt;Платон, як і Гамэр, гэта базавы мінімум. Гэта як навучыцца размаўляць і хадзіць. Гэта аснова сучаснай чалавечай думкі і кнігі, з якіх шмат у чым фармавалася хрысціянства, якое, дарэчы, нямала ў Платона «пазычыла». Платона чытаюць і абмяркоўваюць у элітных інтэлектуальных і палітычных клубах свету і сёння. Платон пастаянна каментуе Гамэра, спрачаецца з ім і крытыкуе яго. Менавіта ў гэтым дыялогу і нараджаецца заходняя філасофская традыцыя.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;68Wi&quot;&gt;Калі выбіраць адзін тэкст Платона, гэта быў бы «Пір» — вельмі прыемны і мяккі пачатак знаёмства з Платонам.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;nIAX&quot;&gt;Класічны па форме дыялог  пра любоў. Пра ідэі, што ляглі ў аснову разумення любові ў заходнім свеце: пра «паловы», пра любоў гомасексуальную і гетэрасексуальную, пра любоў нябесную і пошлую — і, галоўнае, пра саму ідэю любові як філасофскую катэгорыю. Гэта адзін з фундаментаў заходняй думкі.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;nplQ&quot;&gt;Асабліва важна для мяне і тое, што гэта адзін з нешматлікіх антычных тэкстаў, дзе настаўніцай самога Сакрата названая жанчына — Дыятыма — рэдкі выпадак у гістарычнай літаратуры, дзе мне, як жанчыне, звычайна адводзіцца роля маўклівай прысутнасці або атрымальніцы аплявух.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;TyfA&quot;&gt;Чытаць Платона варта павольна. Вазьміце філіжанку гарбаты і чытайце па некалькі старонак у дзень, з увагай, з паўзамі і з унутраным дыялогам з Платонам.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;Qo31&quot;&gt;Мару аднойчы прачытаць «Пір» у арыгінале.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;QCVo&quot;&gt;4. Ray Dalio «Principles: Life and Work»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;xiNW&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/ae/4d/ae4d5d0c-b2db-47b8-b1af-4c807eee8b97.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;hxhN&quot;&gt;Гэта мая жыццёвая і працоўная Біблія.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;C529&quot;&gt;Я знайшла ў гэтай кнізе дзіўную колькасць адказаў на пытанні, з якімі жыла гадамі. Гэта мой настольны ментар. Гэтую кнігу варта чытаць і перачытваць. І выключна ў арыгінале па-ангельску. Яна пра мысленне, прыняцце рашэнняў, адказнасць і яснасць — як у працы, так і ў жыцці.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;LKh5&quot;&gt;5. Sheryl Sandberg «Lean In»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;RKcv&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/72/d1/72d161ba-9a90-4f33-95fe-9534a8383932.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;B1tU&quot;&gt;Як феміністка, я свядома шукаю кнігі, якія дапамагаюць мне адчуваць сябе больш упэўнена ў гэтым маскулінным свеце. І сама аўтарка, і гэтая кніга — мае ролевыя мадэлі. Чытаць — і хлопцам, і дзяўчынам.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;xR1r&quot;&gt;Гэта кніга пра тое, што больш жанчын павінны сядзець за сталом прыняцця рашэнняў — і тады свет у цэлым стане лепшым. Пра амбіцыі, пра голас, пра прысутнасць і пра права быць там, дзе вырашаецца будучыня.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;Ltuu&quot;&gt;Яшчэ гэта кніга пра выбар, якога не павінна існаваць: не або шчаслівая сям’я, або кар’ера — а і тое, і другое. Менавіта паўната гэтых частак, а не іх узаемнае выключэнне, вядзе да больш шчаслівага і цэласнага жыцця. Чытаць у арыгінале. Перачытваць — раз на год.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;FTmA&quot;&gt;6. Уладзімер Караткевіч «Каласы пад сярпом тваім»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;5M2m&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/76/4e/764eda6b-f185-4993-a8d6-941e1d63e49a.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;XSCC&quot;&gt;«Галоўны беларускі тэкст ХХ стагоддзя». Тэкст, выключаны з абавязковай школьнай праграмы беларускай літаратуры ў Беларусі. На &lt;a href=&quot;https://knizhnyvoz.com/app/book/c40485cf-f431-4652-939d-49a18d513c63&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Кніжным возе&lt;/a&gt; нядаўна выйшла аўдыякніга — без савецкай цэнзуры. І гэта сапраўдны скарб. Я слухаю яе і атрымліваю асалоду ад кожнай хвіліны.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;9k0M&quot;&gt;Караткевіч сфармаваў маю беларускую ідэнтычнасць гадоў у пятнаццаць. І з таго часу я перачытваю «Каласы» прыкладна кожныя пяць гадоў. І кожны раз мне робіцца добра, і ўва мне жыве надзея на светлую будучыню.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;fQj8&quot;&gt;Алесь Загорскі — маё кніжнае каханне, мой прынц на белым кані, для якога годнасць і свабода не падлягаюць гандлю. Гэта тэкст, які трымае. Які вяртае ў мову, у гісторыю, у гонар. Некаторыя цытаты я ўжо ведаю на памяць.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;qhtm&quot;&gt;7. Уладзімер Някляеў «Гэй Бэн Гіном»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Ig6I&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/6c/6d/6c6d7909-aa6c-428b-86bd-f76d428ad3c8.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;bhPz&quot;&gt;Я закахалася ва ўсе тэксты Някляева, да якіх паспела дабрацца. Але тут, мабыць, хачу асобна згадаць «Гэй Бэн Гіном».&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;a7XO&quot;&gt;Гэта сапраўдны эпас пра Беларусь і беларусаў. Пра лёс краіны і пра лёсы тых, хто нёс на сабе яе слова і боль. У прыватнасці пра Янку Купалу і таямніцу яго смерці.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;Do0C&quot;&gt;«Ёсць людзі, якія бачаць дарогу толькі тады, калі іх па ёй вядуць — прамовіў у ранішнім сне Хрыстос, і падумалася: „А ён сам выбраў дарогу, ці пайшоў па той, па якой павялі?..“&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;oInn&quot;&gt;Прачнуўшыся з гэтым ранішнім сном, Іван Луцэвіч […] выправіўся ў Саюз савецкіх пісьменнікаў, каб паглядзець, як там яго будуць хаваць, бо тры дні таму, 28 чэрвеня 1942 года, вечарам у нядзелю, яго не стала».&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;QDXE&quot;&gt;8. Рычардас Гавяліс «Віленскі покер»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;bUPz&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/78/26/78263c74-6457-4c63-ad12-0f09e1aa460d.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;7jAc&quot;&gt;Як жыхарка Вільні, я адчуваю абавязак пазнаёміць вас з літоўскай літаратурай. Праз яе я спрабую зразумець краіну, у якой жыву. І, прачытаўшы пяць-шэсць літоўскіх кніг, магу сказаць: такой безнадзейнай, глухой тугі я не адчувала ні ў адной іншай нацыянальнай літаратуры. Гэта адчуванне доўга не адпускае.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;YNP9&quot;&gt;Я вагалася паміж «Тулай» Кунчынаса і «Віленскім покерам», і ўсё ж раю другую. Асцярожна: кніга даецца няпроста і не з першага разу. Але гэта надзвычай прыгожы постмадэрнізм. І літоўская літаратура безумоўна вартая таго, каб вы з ёй пазнаёміліся.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;qZf9&quot;&gt;Адзінота і самота позніх 1980-х у Вільні — вачыма некалькіх герояў. Эстэтычна. Містычна. Эратычна. Запасіцеся цярпеннем і дайце тэксту 50–70 старонак, каб раскрыцца. Гэта сапраўдны шэдэўр.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;U3rt&quot;&gt;9. Кнігі Сашы Філіпенкі&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;ut2t&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/ca/2a/ca2adae2-b29f-4c5c-b062-b64bf94978a1.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;7XvK&quot;&gt;Калі вы яшчэ нічога ў яго не чыталі, пачніце з «Былога сына». Калі ўжо нешта чыталі, але не паспелі, «Слана». Але, шчыра, лепш прачытаць усё. Я шмат плакала над яго кнiгамi.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;rT9R&quot;&gt;10. Джонатан Литтелл «Благоволительницы»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Doin&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/ac/a4/aca403f7-7fd5-4908-91e0-bf760441e5d6.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;XqWP&quot;&gt;Гэта кніга, якую, магчыма, варта было б забараніць — як «Mein Kampf». І менавіта таму яе трэба чытаць. Страшная, манументальная кніга пра Другую сусветную вайну, напісаная ад імя афіцэра СС. Страшная тым, што ў нейкі момант ты пачынаеш разумець, а часам і суперажываць.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;TqA6&quot;&gt;11. Сяргей Дубавец «Занзібар»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;0N1Q&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/14/7b/147ba251-1328-46f0-b713-e1359d6c139e.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;M8CI&quot;&gt;Лаўрэат Прэміі Ежы Гедройця ў 2025-м. Тэксты Дубаўца — пра вяртанне і пошук сябе, сваіх каранёў і сэнсаў. Для мяне гэтая кніга завяршае і ўмацоўвае маю беларускую ідэнтычнасць. Яна дазваляе ўбачыць вялікі шлях, які мы — як нацыя — прайшлі за апошнія сто гадоў.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;RWME&quot;&gt;12. Югася Каляда «Перамена месцаў»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;DCAT&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/33/14/3314b681-af44-4e48-b01f-469724b7cf9f.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;0av5&quot;&gt;Мой персанальны №1 Прэміі Гедройця ў гэтым годзе. Неверагодна пявучая і багатая мова. 2017 год — як прадчуванне 2020-га.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;yAdh&quot;&gt;Асаблівая каштоўнасць — жаночыя гераіні. Іх у беларускай літаратуры ўсё яшчэ мала. І тым больш важна, што з імі хочацца сябе атаясамліваць. І ўвогуле: у «Пфляўмбаўм» шмат моцных кніг — варта прыгледзецца ўважліва.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;jA7j&quot;&gt;13. Шчэпан Твардах «Нуль»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Bgev&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/6f/bf/6fbf8694-890e-4506-8ef2-0c7da0eb0069.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;rkRq&quot;&gt;Беларускі пераклад выйшаў у 2025 годзе ў выдавецтве Янушкевіч. Кніга пачынаецца словамі Фетыды з «Ілліяды» пра два шляхі: вечную славу і гібель або спакойнае жыццё ў бясслаўі. Гэта жорсткая кніга пра вайну ва Украіне. Твардах у «Нулі» — на вышыні.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;I2oL&quot;&gt;Ён размаўляе з табой на «ты» праз вусны паляка з украінскімі каранямі, які прыехаў ваяваць за краіну, якую не любіць, але не можа прыняць умовы Расеі ў гэтай поўнамаштабнай вайне. Шмат герояў. Іх матывацыі. Іх жыццё. Іх смерці. І, канешне, каханне.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;gUva&quot;&gt;Гэта неверагодна шчырая і багатая кніга. «Нуль» пачынаецца словамі «Нам піздзец» — і працягваецца так да апошняга ўздыху. І пры гэтым гэта кніга пра надзею: Спарта ўсё ж прыйшла на дапамогу меласцам, і афіняне не забілі ўсіх мужчын.&lt;/p&gt;
  &lt;p id=&quot;Ey4t&quot;&gt;Я праглынула яе за пару гадзін у самалёце. І, канешне, плакала.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;4WHM&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:kharysava</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/kharysava?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>8 кніг ад Аліны Харысавай</title><published>2026-01-13T17:07:13.894Z</published><updated>2026-01-13T17:10:58.502Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img2.teletype.in/files/d8/f0/d8f03c19-417c-4abc-b954-60b7bfef885f.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/30/6a/306ae31c-b79e-44b6-be2e-428bfd171a50.jpeg&quot;&gt;Паліталагіня і блогерка Аліна Харысава пра свой чытацкі спіс: ад палітычнай філасофіі да пытанняў фемінізма.</summary><content type="html">
  &lt;p id=&quot;NjU0&quot;&gt;&lt;strong&gt;Паліталагіня і блогерка Аліна Харысава пра свой чытацкі спіс: ад палітычнай філасофіі да пытанняў фемінізма.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;figure id=&quot;K1mc&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/30/6a/306ae31c-b79e-44b6-be2e-428bfd171a50.jpeg&quot; width=&quot;1010&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;h3 id=&quot;kq9E&quot;&gt;&lt;strong&gt;1. Francis Fukuyama «Identity»&lt;/strong&gt;&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;JZgw&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/61/d5/61d5b981-b0c9-4e64-af35-bd6fedabfae3.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;9U6e&quot;&gt;Книга помогает понять, что в политике очень важно чувство видимости и уважения. Ну и о последствиях их отсутствия.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;fHUW&quot;&gt;2. Lisa Feldman Barrett «7½ Lessons About the Brain»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Vvpz&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/cd/7c/cd7cd59c-249b-4f26-b06c-c26ba8e36ac0.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;cIf1&quot;&gt;Очень простая книга о мозге, как небольшой вводный курс в когнитивистику.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;ePtx&quot;&gt;3. Frederick Douglass «Narrative of the Life of Frederick Douglass»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Z5GW&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/93/6f/936f30b5-a4e5-4f70-b158-19ee5ffc6a29.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;6aDh&quot;&gt;История человека, который выбрался из рабства в Америке одним из первых. Читая про поведение рабовладельцев, неволей замечаешь сходства с действиями некоторых государственных систем сегодня, а ещё начинаешь ценить силу доступа к образованию.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;nhYu&quot;&gt;4. Susan Sontag «Regarding the Pain of Others»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;FCb4&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/5e/e4/5ee4df49-b5a0-4be2-b769-66ccbe6ab76d.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;wmZc&quot;&gt;Авторка разбирает, почему мы смотрим на ужас войны как на картинку и почему чужая боль стала чем-то, что можно просто скипнуть.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;plw7&quot;&gt;5. Philip Zimbar «The Lucifer Effect»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;si9m&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/64/1a/641a9d8d-cac3-468a-8b60-c2cea797a5e3.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;vZfE&quot;&gt;Книга про то, почему хорошие люди делают плохие вещи и про то, как система заставляет делать эти плохие вещи. Хороша, чтобы порефлексировать о концептах ответственности и морали&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;qWVJ&quot;&gt;6. Steven Levitsky &amp;amp; Daniel Ziblatt «How Democracies Die»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;II9Y&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/cd/b2/cdb2ec53-3055-477e-9480-8bc8810bce3d.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;791x&quot;&gt;О том, как демократии тихо и постепенно умирают изнутри, когда все привыкают, показывает опасность аполитичности.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;BSju&quot;&gt;7. Максим Знак «Закамерон»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;hrdg&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/ac/a5/aca51081-7d2c-4df5-a8e2-0bf48ebb393e.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;PKZQ&quot;&gt;В ней интересно всматриваться в человеческую суть через бытовые тюремные ситуации в коротких рассказах. Бонусом после прочтения изучается весь тюремный жаргон.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;0xHZ&quot;&gt;8. Chimamanda Ngozi Adichie «We Should All Be Feminists»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;dqPf&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/57/b9/57b9f4f9-c6e5-4c2c-abbf-86c69aba1f3a.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;IaIY&quot;&gt;Для лёгкого входа в тему для тех, кто хочет разобраться в вопросах феминизма. Быстро читается, но новичкам после нее слово «феминизм» не будет казаться таким страшным.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;DMvT&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:karpeka</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/karpeka?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>7 кніг ад Аляксея Карпекі</title><published>2026-01-02T16:11:47.156Z</published><updated>2026-01-02T16:15:14.138Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img1.teletype.in/files/41/80/41807d8c-2408-4bcd-9124-64e493544262.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/08/94/0894675c-987e-46f6-9cd5-823c3385ab05.jpeg&quot;&gt;Журналіст-расследавальнік і савядучы праекта «медиажаба» дзеліцца кнігамі пра ежу, кавярні, самоту і беларускую журналістыку.</summary><content type="html">
  &lt;figure id=&quot;hyX6&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/08/94/0894675c-987e-46f6-9cd5-823c3385ab05.jpeg&quot; width=&quot;1092&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;YI1z&quot;&gt;&lt;strong&gt;Журналіст-расследавальнік і савядучы праекта «медиажаба» дзеліцца кнігамі пра ежу, кавярні, самоту і беларускую журналістыку.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;9GEX&quot;&gt;1. Энтони Бурден «О еде. Строго конфиденциально. Записки из кулинарного подполья»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;miSH&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/a0/e8/a0e8e38a-fa9b-4065-a358-b541552e6fba.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;layZ&quot;&gt;Дикая, рок-н-ролльная смесь мемуаров, эссеистики и «кухонных баек». Книга сделала Бурдена известным вне нью-йоркских кухонь и стала первым кирпичиком его медийной карьеры. Мне нравится, как он пишет про еду, готовку и нравы на кухнях, перемешивая это с советами в стиле «в какие дни лучше не заказывать рыбу в ресторане», почему стейк well done — это спасение для кухни, или почему бранчи в ресторанах — это чаще всего скам. Книга настолько популярна, как и сам Бурден и его подход к еде, что породила плеяды подражателей. Это ли не показатель качества?&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;e2nM&quot;&gt;2. Славенка Дракулич «Cafe Europa»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;iWuB&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/c1/c9/c1c9582f-1752-4e0d-b112-8b1d3fd05119.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;yer4&quot;&gt;Сборник эссе хорватской журналистки и писательницы Славенки Дракулич, написанный в середине 1990-х, вскоре после распада Югославии, когда Хорватия стала независимым государством. Дракулич через бытовые вещи показывает, как система продолжает жить, хоть уже и нет того государства, а коммунистические партии запрещены. Лично меня поразило, что многие детали хорватcкой пост-югославской повседневности очень сильно перекликаются с беларуской реальностью. Что поменяй местами пару деталей и можно переделать под эссе о Беларуси, и не заметишь разницы.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;sLgO&quot;&gt;3. Shachar Pinsker «A Rich Brew: How Cafés Created Modern Jewish Culture»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;6osE&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/96/aa/96aa9621-758d-4ca7-a0e5-4d107918e34c.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;7HPa&quot;&gt;Книга о том какую роль кафе сыграли для еврейской культуры в XIX–XX веках. Шахар Пинскер показывает, что именно кафе — как гибрид публичного, литературного и политического пространства — были местом рождения и взращивания новой «современной» еврейской культуры. Хороший пример того, как «третьи места» стали важной частью разбросанной по всему миру еврейской культуры. Есть чему поучиться беларусам.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;vTCf&quot;&gt;4. Sarah Kendzior «They Knew: How a Culture of Conspiracy Keeps America Complacent»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;P1VN&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/a9/73/a973983d-b665-48ac-8031-dd050d1344c4.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;yP7H&quot;&gt;Бодрейший нон-фикшн о том, как реальные заговоры и «конспирология» переплетены и почему вера в то, что институты работают «нормально» и «со всем справятся» бывает не менее опасна, чем массовые конспирологические теории. В книге есть интересная мысль, что теориям заговора люди верят не потому, что они «глупые», а потому что элиты десятилетиями уходят от ответственности за реальные преступные схемы. Когда действия властей остаются в тени, «информационный вакуум» неизбежно заполняют подозрения и конспирологические теории.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;h3RJ&quot;&gt;5. Валянцін Акудовіч «Код адсутнасці. Асновы беларускай ментальнасці»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;SQw6&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/dd/e1/dde1e7a9-392c-499f-8f96-89e3a5474e63.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;fqCp&quot;&gt;Акудович — конечно же, наша глыба, наш базавичок. У него было много важных для понимания беларуской реальности книг, но я бы хотел остановиться на этой. В ней Акудович размышляет о том, почему Беларусь после 1990-х «оказалась не там, куда собиралась» и в чём глубинные сбои проекта беларуской нации. Книга не бесспорная, но, как мне кажется, закладывает основу для дискуссии о целях и будущем Беларуси и беларусов.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;ehd1&quot;&gt;6. Харуки Мураками «Слушай песню ветра»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;95ws&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/6a/da/6ada2393-39dd-4cb0-a6aa-8ca9ce9bbeef.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;ado4&quot;&gt;Дебютная книга (по сути сборник рассказов) известного писателя. Безымянный 21-летний студент возвращается летом 1970 года в родной портовый город и проводит там часть летних каникул, болтаясь между баром, квартирой и прогулками. В книге всё то, за что мне полюбился Мураками — нашинкованные одиночество, отчуждённость, осмысление горя и переживание потерь, джазовая музыка, поп-культура и бар как место встречи и расставаний.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;b3qu&quot;&gt;7. Наталья Кулинка, Наталья Федотова «Время несбывшихся надежд»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;lyZ6&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img1.teletype.in/files/00/7e/007ed96a-7390-42ed-a142-493208278cbf.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Katz&quot;&gt;Книга по своей сути сборник интервью со столпами беларуской журналистики, стоявшими у её истоков в 90-х годах. Истории из первых уст о том, как появлялись и закрывались первые независимые беларуские издания, как тогда делалась журналистика и кто был звёздами тогдашних газетных полос. Очень интересно почитать о том, как всё было более чем 30 лет назад. Книга — редкий образчик истории беларуской журналистики через конкретные персоналии.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;CtQs&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:nastarouda</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/nastarouda?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>18 кніг ад Насты Роўды</title><published>2025-12-21T16:22:48.685Z</published><updated>2025-12-21T16:22:48.685Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img3.teletype.in/files/a6/95/a69511ef-120f-45f4-84e8-7d834a54351a.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/27/73/2773d68d-2603-47d8-8b5a-f242fd525844.jpeg&quot;&gt;Журналістка, вядоўца Наста Роўда дзеліцца кнігамі — антыўтопіямі, нон-фікшнам, манументальным і містычным.</summary><content type="html">
  &lt;figure id=&quot;8DXk&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/27/73/2773d68d-2603-47d8-8b5a-f242fd525844.jpeg&quot; width=&quot;1367&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;V8Fw&quot;&gt;&lt;strong&gt;Журналістка, вядоўца Наста Роўда дзеліцца кнігамі — антыўтопіямі, нон-фікшнам, манументальным і містычным.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;LCjT&quot;&gt;1. Антыўтопіі «О дзіўны новы свет» Хакслі, «1984» і «Ферма» Оруэла, «Восень патрыярха» Маркеса, «451 градус па Фарэнгейту» Брэдберы, «Мова» Віктара Марціновіча&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Sg8c&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/a9/62/a9629b05-2a78-4169-9e46-158656b9262b.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;xsR6&quot;&gt;Варта прачытаць, каб зразумець убогасць дыктатуры, каштоўнасць праўды і свабоднага выбару.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;wsd7&quot;&gt;2. Усе кнігі хронікі «Галасы Утопіі» Святланы Алексіевіч, а найперш — «Час сэканд-хэнд»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;j0FO&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/3c/72/3c7279bb-f3e4-44c2-8f06-0908a4341f36.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;JZCh&quot;&gt;Варта прачытаць, каб асэнсаваць найвялікшыя трагедыі ў нашай гісторыі і зразумець савецкага чалавека.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;sQer&quot;&gt;3. «Ладдзя роспачы» і «Дзікае паляванне караля Стаха» Караткевіча, а таксама «Па што ідзеш, воўча» Святланы Курс&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;9x9C&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/ba/e1/bae1b8c2-7707-4283-9b73-377f3444d073.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;lYkH&quot;&gt;Варта прачытаць, каб зразумець беларускую душу і ўзбагаціць мову.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;RkiJ&quot;&gt;4. «Імя ружы» Умбэрта Эка і «Сто гадоў самоты» Маркеса&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;TWZW&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/b6/75/b67547ee-dd1b-4428-ae74-df87198e1b9d.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Kb0Y&quot;&gt;Гэтыя манументальныя творы неабходныя для якаснага росту.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;XBFs&quot;&gt;5. Нон-фікшн: «Савецістан» Эрыкі Фатланд, «Маё жыццё» Голды Мэір, «Круты маршрут» Яўгеніі Гінзбург, «Далей жыць» Нарінэ Абгарян, «Споведзь» Ларысы Геніюш&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;sqPe&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/ac/cb/accb641e-9fde-4308-8262-237f735925ae.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;BSeF&quot;&gt;Кнігі з нявыдуманымі аповедамі дазваляюць заглыбіцца ў чалавека, глыбока разумець гістарычныя працэсы і складаны свет вакол нас.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;PA99&quot;&gt;6. «Homo Deus: Кароткая гісторыя будучыні» Юваля Ноя Харары&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;Lv3W&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/2d/87/2d87d54c-785d-469d-ba7a-a7f0ef10fe52.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Y5Xi&quot;&gt;Каб разумець выклікі, якія паўстануць перад намі ў бліжэйшыя дзесяцігоддзі.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;EbJW&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry><entry><id>exlibris.belarus:rubleuskaja</id><link rel="alternate" type="text/html" href="https://teletype.in/@exlibris.belarus/rubleuskaja?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_atom&amp;utm_campaign=exlibris.belarus"></link><title>4 кнігі ад Дар'і Рублеўскай</title><published>2025-12-05T10:52:16.615Z</published><updated>2025-12-05T10:52:16.615Z</updated><media:thumbnail xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/" url="https://img1.teletype.in/files/4b/7f/4b7f79cd-c305-41e9-85ab-7321a3bc5859.png"></media:thumbnail><summary type="html">&lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/9a/13/9a134142-61ca-4cde-9447-94492ecb62d1.jpeg&quot;&gt;Лідарка Школы кампетэнцый, адукатарка Дар’я Рублеўская дзеліцца кнігамі для зімовага slow reading, каб думаць пра прачытанае больш, чым чытаць. Чатыры кнігі, якія хочацца чытаць павольна, расцягваць як карамельную скарыначку на запечаным яблыку. No rush, no anxiety.</summary><content type="html">
  &lt;p id=&quot;oeH4&quot;&gt;&lt;strong&gt;Лідарка Школы кампетэнцый, адукатарка Дар’я Рублеўская дзеліцца кнігамі для зімовага slow reading, каб думаць пра прачытанае больш, чым чытаць. Чатыры кнігі, якія хочацца чытаць павольна, расцягваць як карамельную скарыначку на запечаным яблыку. No rush, no anxiety.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;figure id=&quot;3eQJ&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/9a/13/9a134142-61ca-4cde-9447-94492ecb62d1.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;h3 id=&quot;yP4v&quot;&gt;1. Дэниел Мэйсон «Северный лес»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;KMcG&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/d9/fe/d9fe418d-c45d-400c-b9b5-a6a53d2ae198.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;7R75&quot;&gt;Гэта гісторыя дома, які жыве даўжэй за людзей. Незвычайна назіраць не за героем, а за самім домам і зменай эпох, лёсаў і цішынёй паміж імі (так я даведалася, што такое экафікшн). Раман чытаецца павольна: кожную главу хочацца прачытаць яшчэ разочак, каб лепей разглядзець дэталі.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;LLHc&quot;&gt;2. Харуки Мураками «Убийство Командора»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;CBQK&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img2.teletype.in/files/56/f5/56f54829-7ef7-4d1c-b8e7-219f072ef805.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;r0Hp&quot;&gt;Медытатыўная гісторыя пра мастака, які сутыкаецца з жывымі ідэямі, схаванымі пад паверхняй звыклага свету. Кніга зацягвае ў прастору, дзе рэальнасць і сімвалы павольна раствораюцца адно ў адным. Апроч класічнага стыля Муракамі, у гэтым творы яскрава прасочваецца тэма віны і гістарычнай адказнасці; пісьменнік доўгі час разбіраўся з тым, ці мог яго тата быць датычным да японскай агрэсіі ў Кітае.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;c9NZ&quot;&gt;3. Сьюзен Сонтаг «Заново рожденная. Дневники и записные книжки»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;cDKD&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img4.teletype.in/files/39/66/39660c51-82b5-4d5f-bc6f-5c6c376dfd3f.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;Huu2&quot;&gt;Сонтаг не планавала выдаваць гэтыя дзённікі, яны былі апублікаваныя яе сынам ужо пасля яе смерці. Можа быць менавіта таму тэксты адчуваюцца такімі шчырымі і бязлітасна адкрытымі. Чытаецца павольна, як чужы голас у галаве, як чужы спіс чужых спраў ці спіс кніг да пакупкі, які кажа пра стан пісьменніцы ў канкрэтны час.&lt;/p&gt;
  &lt;h3 id=&quot;Dk69&quot;&gt;4. Сомерсет Моэм «Бремя страстей человеческих»&lt;/h3&gt;
  &lt;figure id=&quot;lLsa&quot; class=&quot;m_column&quot;&gt;
    &lt;img src=&quot;https://img3.teletype.in/files/a2/64/a2646ed4-3afe-4dbb-a4f6-a1d16b153c80.jpeg&quot; width=&quot;1080&quot; /&gt;
  &lt;/figure&gt;
  &lt;p id=&quot;CCMV&quot;&gt;Раман пра сталенне, цяжкасці, страты і шлях да ўнутранай свабоды. Эпапея, у якой герой раскрываецца павольна і быццам не проста вучыцца сам, але і вучыць цябе глядзець на ўласнае жыццё мякчэй і глыбей.&lt;/p&gt;
  &lt;section style=&quot;background-color:hsl(hsl(24,  24%, var(--autocolor-background-lightness, 95%)), 85%, 85%);&quot;&gt;
    &lt;p id=&quot;n6ns&quot;&gt;🧷 &lt;a href=&quot;https://www.instagram.com/exlibris.belarus/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Instagram «Экслібрыс» &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
  &lt;/section&gt;

</content></entry></feed>