<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?><rss version="2.0" xmlns:tt="http://teletype.in/" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/" xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"><channel><title>@mr.sadullo.alikulov</title><generator>teletype.in</generator><description><![CDATA[@mr.sadullo.alikulov]]></description><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><atom:link rel="self" type="application/rss+xml" href="https://teletype.in/rss/mr.sadullo.alikulov?offset=0"></atom:link><atom:link rel="next" type="application/rss+xml" href="https://teletype.in/rss/mr.sadullo.alikulov?offset=10"></atom:link><atom:link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" title="Teletype" href="https://teletype.in/opensearch.xml"></atom:link><pubDate>Thu, 25 Jun 2026 04:01:12 GMT</pubDate><lastBuildDate>Thu, 25 Jun 2026 04:01:12 GMT</lastBuildDate><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/B8wDwTZdA</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/B8wDwTZdA?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/B8wDwTZdA?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Сийдик йўллари инфекцияси (СЙИ)</title><pubDate>Sat, 23 May 2020 19:03:41 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/7e/4a/7e4ae5b1-2616-4b26-80bd-4a2f55630e99.jpeg"></img>Сийдик йўллари инфекцияси(СЙИ) – синдром, у ўз ичига олади: юқори ва пастки сийдик йўллари, эркак жинсий органларининг клиник манифест(ўткир) инфекциялари ва симптомсиз бактериурия. Пиелонефрит – носпецифик инфекцион касаллик бўлиб, интерстициал тўқима ва косача-жомча системаси кучли зарарланиши билан кечади. Цистит – сийдик пуфаги шиллиқ қаватининг яллиғланиши. Симптомсиз бактериурия – асептик шароитда олинган сийдик ўрта порциясининг камида иккита намунасида 1 мл хажмда 10 даражасида5 КОЕ миқдоридаги бактерия аниқланиши. Бунда йиғилган намуналар орасидаги вақт 24 соатдан кўп бўлиши керак. Ёки бошқача айтганда, сийдик тизими аьзоларининг клиник-лаборатор ўзгаришлари йўқ, лекин сийдик чўкмаси микроскопиясида аниқланган...]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/7e/4a/7e4ae5b1-2616-4b26-80bd-4a2f55630e99.jpeg" width="1000" />
  </figure>
  <p><strong>Сийдик йўллари инфекцияси(СЙИ) </strong>– синдром, у ўз ичига олади: юқори ва пастки сийдик йўллари, эркак жинсий органларининг клиник манифест(ўткир) инфекциялари ва симптомсиз бактериурия.<br />    <u>Пиелонефрит</u> – носпецифик инфекцион касаллик бўлиб, интерстициал тўқима ва косача-жомча системаси кучли зарарланиши билан кечади.<br />    <u>Цистит</u> – сийдик пуфаги шиллиқ қаватининг яллиғланиши.<br />    <u>Симптомсиз бактериурия</u> – асептик шароитда олинган сийдик ўрта порциясининг камида иккита намунасида 1 мл хажмда 10 даражасида5 КОЕ миқдоридаги бактерия аниқланиши. Бунда йиғилган намуналар орасидаги вақт 24 соатдан кўп бўлиши керак. Ёки бошқача айтганда, сийдик тизими аьзоларининг клиник-лаборатор ўзгаришлари йўқ, лекин сийдик чўкмаси микроскопиясида аниқланган бактериурия.</p>
  <hr />
  <p><br />     Кўпинча СЙИ тегишли патология (қандли диабет(ҚД)), гемодинамика (АГ, буйрак артериялари атеросклерози) ва уродинамика бузилиши (простата аденомаси, ривожланиш туғма аномалиялари, ҚД даги нейроген сийдик пуфаги, аёлларда ички жинсий органлар пастга тушиши) фонида кечади.</p>
  <hr />
  <p><br />   <em>Диагноз намуналари:</em><br />   *Ўткир касалхонадан ташқари асоратланмаган пиелонефрит<br />   *Касалхонадан ташқари асоратланмаган пиелонефрит, рецидив<br />   *Касалхонаичи пиелонефрити, ўнг буйрак асоратланган абссесси билан. Диабетик нефропатия. Иккиламчи ўнг томонлама бужмайган буйрак. ҚД 2-тип, инсулинга боғлиқ, оғир кечиши. Сурункали буйрак касаллиги(СБК), 3А босқичи.</p>
  <hr />
  <p><br />	    <strong>Диагностика</strong><br />  1) Анамнез йиғиш ва клиник маьлумотларни бахолаш.<br />Шикоятлари – оғриқ(бел сохада ёки қоринда), иситма чиқиши, дизурия(тезлашган оғриқли сийиш).<br />           <u>Анамнез</u>. Қуйидагилар аниқлаштирилади:<br />          *ўтмишдаги эпизодлар бор ё йўқлиги (сийдик йўллари такрорий инфекцияси, рецидив ёки сийдик йўллари ўткир инфекцияси)<br />          *урологик касалликлар ёки сийдик йўллари аномалиялари, тошлари, обструкцияси, катетеризация, рефлюкслар(сийдик йўллари обструктив инфекцияси бўйича)<br />           *хомиладорлик (дори воситалари қабули зарурати)<br />           *тегишли касаллик ёки холатлар мавжудлиги(юқори ёш, ҚД, иммуносупрессия, антибиотиклар яқин орадаги қабули, жинсий йўллар билан ўтувчи инфекциялар)<br />   2) Физикал текширувлар тавсия қилинади:<br />           <u>Пиелонефритга</u> хос белгилар:<br />          *фебрил ёки субфебрил температура.<br />          *қовурға-умуртқа аро бурчакда, буйрак проекциясида оғриқли палпация.<br />          *мусбат туртки симптоми.<br />           Циститга хос белгилар:<br />         *температура купинча нормал;<br />         *қовусти соха палпацияси бирмунча оғриқли.</p>
  <hr />
  <p><br />    3) Лаборатор текширувларга тавсия бериш: <br />        -Тест-полоска билан экспресс диагностика:<br />        *лейкоцитурияга эстеразали тести (74-96 % сезувчанлик; спецификлик 94-98 %).<br />        *Нитритли тест (сезувчанлик 35-85%;спецификлик 92-100%): коккли флорада (Staphilococcus spp., Enterococcus spp.) тест доимо манфий.<br />        *Бирлаштирилган эстеразали ва нитритли тести.<br />        -Умумий сийдик анализи(УСА):<br />        *Кўрув майдонида 3-4 дан кўп бўлган лейкоцитурия<br />        *Бактериурия (+ белги) 1 мл сийдикда 105 КОЕ тегишлича<br />        *Минимал ёки ўртача протеинурия<br />        *Гипо- ёки гиперстенурия (олигурияда)<br />        *Микрогематурия<br />        *Лейкоцитар цилиндрлар.<br />    4) Инструментал текширув методларини тавсия берилади:<br />      <strong>УЗИ(УТТ):</strong><br />      --Буйрак, сийдик пуфаги ва простата бези УТТ – сийдик йўллари обструкцияси ва сийдик-тош касаллиги, буйракнинг бошқа касалликлари(ўсма, туберкулёз, гематома)ни истисно қилиш учун:<br />      *ўткир пиелонефрит – ўлчамлари катталашиши, эхогенлиги пасайиши, буйрак контурлари текис;<br />      *рецидивланувчи пиелонефрит – ўлчамлари кичрайиши, эхогенлиги ошиши, буйрак-косача-жомча тизими катталашиши ва деформацияси, контурлари нотекис, контурлар ва ўлчамлари ассимметрияси;<br />      *сийдик йўллари обструкцияси – гидронефроз, конкрементлар.<br />   5) Қўшимча текширув усулларига тавсия бериш.<br />        <em>Соғайиш критериялари:</em><br />     --Тана температураси нормаллашуви, бемор холати ва ўзини хис қилишини яхшиланиши, яллиғланиш процесслари клиник ва лаборатор белгиларининг йўқолиши.<br /> <br />         <strong>Тиббий ёрдам организацияси.</strong><br />    СЙИ ни даволашда <u>эмпирик антимикроб терапия </u>– конкрет бемор учун микробиологик маьлумотлар олингунча терапия хал қилувчи рол ўйнайди. СЙИ асоратланмаган турида терапия диагноз қўйилишидан кейин бошланади.<br />    Касалхонадан ташқари СЙИни даволаш амбулатор шароитда антибактериал препаратларни соғайгунча ичга қабул қилиш орқали ўтказилади. Асоратланмаган пиелонефритда <em>10-14 кунга</em> перорал терапияни тайинлаш етарли. Оғир даража пиелонефритли беморларга перорал препаратлар қўллаш иложи бўлмаганда (кўнгил айниш, қайт қилиш) &lt;поғонали&gt; терапия тайинланади: препарат дастлаб парентерал қўллашдан бошланиб, бемор холати яхшиланганидан сўнг перорал қўллаш билан якунланади.<br />     <u>Госпитализация</u> (режали, шошилинч ва экстренной) учун кўрсатмалар:<br />   --СЙИ нинг асоратланиши<br />   --Мавжуд инструментал методлар ёрдамида асоратловчи факторларни истисно қилиш имконсизлиги<br />   --Парентерал антимикроб терапия ўтказиш зарурати<br />   --Амбулатор шароитда даволаш иложсизлигида, шу жумладан бемор билан контакт етишмаслиги/йўқлиги <br />   --Хомиладорларда СЙИ оғир ва асоратли кечиши<br />   --Сийдик йўллари обструкцияси<br />   --Адекват волемик тўлдиргандаги олигурия ёки анурия<br />   --Инфекцион-токсик шок<br />   --Сепсис<br />      <strong>Даволаш</strong> (<em>Қуйида касалхонадан ташқари асоратланмаган пиелонефрит, цистит ва симптомсиз бактериурия учун танлов препаратларини келтирамиз): </em></p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/ba/ca/bacad1b7-18eb-4616-b3cd-034c6fd0cdf9.jpeg" width="720" />
  </figure>
  <p><em>давоми...👇</em></p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/61/00/6100d403-9a50-4bca-999b-52fdc4b90312.jpeg" width="706" />
  </figure>
  <p><em>давоми...👇</em></p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/08/e9/08e92b2e-42df-4aae-9dc1-53478c1b8cc0.jpeg" width="716" />
  </figure>
  <p>   Энди эса айни патология ва унга хос <strong>даволаш алгоритми</strong>ни эслаб қолишга харакат қилинг [цистит:</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/b9/9c/b99cb1ff-4073-4877-a330-d8bc02ef293c.jpeg" width="800" />
  </figure>
  <p>   <em>алгоритм давоми</em> [пиелонефрит]:</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/ca/5d/ca5d0d0e-e6c5-4816-8f5d-91a141a9ac54.jpeg" width="800" />
  </figure>
  <p>Одатга кўра, препаратлар ва уларнинг Ўзбекистон дорихоналарида мавжуд савдо номларини келтирамиз:</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/b3/57/b357f7c4-f5d4-419b-9e56-b2d6c9cf9200.png" width="512" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/8d/e2/8de24556-ae8f-4848-89c1-4f96e44bd11e.jpeg" width="512" />
    <figcaption>Цефиксим 400 мг катталар дозаси</figcaption>
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/26/87/2687b879-36bf-4549-94aa-864c653bb40e.jpeg" width="512" />
    <figcaption>Фосфомицин трометамол 3 г. Бир марта ичиш кифоя қилади одатда. </figcaption>
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/5d/0f/5d0f6bc6-9bb5-4efb-aed5-d34d5eb85c04.jpeg" width="800" />
    <figcaption>Нитрофуранлардан машхури ўша...</figcaption>
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/2b/55/2b558957-085f-43f5-aeb8-bb9a98b6ae33.jpeg" width="768" />
    <figcaption>Фуразидин калий 25 мг ва 50 мг доза капсулада чиқарилади.</figcaption>
  </figure>
  <hr />
  <p>Биз билан биргаликда ривожланинг:</p>
  <p>@TibbiyotHayot  Для молодого врача</p>
  <p>Эьтибор учун рози бўлинг! </p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/nLV8IkpWk</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/nLV8IkpWk?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/nLV8IkpWk?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Дислипидемия</title><pubDate>Fri, 22 May 2020 14:18:55 GMT</pubDate><media:content medium="image" url="https://teletype.in/files/1a/94/1a94f3b5-7e34-449f-9bd4-b1254df80e4a.png"></media:content><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/a1/2b/a12bbdd7-0875-421a-bbf4-0acd1eea2053.jpeg"></img>Дислипидемия(ДЛП) – липид алмашинувининг бузилиши, асосида қон плазмасида холестерин миқдорининг ошиши, асосан, паст зичликли липопротеид(ПЗЛП) концентрацияси ошиши, ва/ёки юқори зичликли липопротеидлар(ЮЗЛП) ёки алфа липопротеин миқдори ошиши ётади. Диагноз намуналари: Оилавий гиперхолестеринемия Iiа типи. Пай ксантоматози. Диагностика. 1) Хавф омилларини аниқлаш тавсия этилади Диагностика критериялари бўйича - Бемор ёши – эркаклар 40 ёшдан юқори, аёллар 55 ёшдан юқори ёки эрта менопаузадан бошлаб - Чекиш статуси – миқдоридан қатьий назар - АГ – АБ 140/90 ва ундан юқори ёки доимий антигипертензив препаратлар қабули - Қандли диабет – Тонгги глюкоза 6,1 ммол/лдан юқори(капилляр қонда) ва 7,0 ммол/л дан юқори(веноз қонда) - ЮИК...]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <p>     <br /><strong><u>Дислипидемия(ДЛП)</u></strong> – липид алмашинувининг бузилиши, асосида қон плазмасида холестерин миқдорининг ошиши, асосан, паст зичликли липопротеид(<u>ПЗЛП</u>) концентрацияси ошиши, ва/ёки юқори зичликли липопротеидлар(<u>ЮЗЛП</u>) ёки алфа липопротеин миқдори ошиши ётади.<br />       <strong>Диагноз намуналари:</strong><br />Оилавий гиперхолестеринемия Iiа типи. Пай ксантоматози.<br /><u>Диагностика</u>.<br />1) Хавф омилларини аниқлаш тавсия этилади<br /><em>Диагностика критериялари бўйича</em><br />- Бемор ёши – эркаклар 40 ёшдан юқори, аёллар 55 ёшдан юқори ёки эрта менопаузадан бошлаб<br />- Чекиш статуси – миқдоридан қатьий назар<br />- АГ – АБ 140/90 ва ундан юқори ёки доимий антигипертензив препаратлар қабули<br />- Қандли диабет – Тонгги глюкоза 6,1 ммол/лдан юқори(капилляр қонда) ва 7,0 ммол/л дан юқори(веноз қонда)<br />- ЮИК – генетик мойиллик, инфаркт миокард ёки ностабил стенокардия: 55 ёшдан ошган эркакларда ва 60 ёшдан ошган аёлларда<br />- Абдоминал семизлик – талий хажми эркакларда 94 см ва ундан юқори, аёлларда 80 см ва ундвн юқори<br />- Оилавий гиперлипидемия – анамнез бўйича. IIa, IIb ёки III тип аниқланиши<br />- Сурункали буйрак касаллиги – каналча филтрацияси тезлиги 60 мл/мин/1,73 м2 дан паст</p>
  <hr />
  <p><br />2) Физикал текширувлар тавсия этилади.<br />✓ Ирсий бузилишлар – қовоқ ксантелазмаси, шох парда липоид ёйи; панжа, тирсак ва тизза, ахилл бўғимлари ёзилувчи юзасида тубероз тери ва пай ксантомалари; тана бўйлаб тарқалган сарғиш тошма шаклидаги эруптив ксантомалар<br />✓ III тип гиперлипидемия – кафтнинг сарғиш бўялиши<br />✓ Ирсий гипо-b-липопротеинемия – шох парда хиралашиши, томоқ лимфатик тугунлари катталашиши, гепато- ва спленомегалия, невропатия, амилоидоз<br />✓ <em>Ташқи физикал белгилар йўқлиги дислипидемия(ДЛП)ни инкор қилмайди!</em><br />  <br />3) Лаборатор текширувларга тавсия бериш.<br />¶ Липид спектрни базовий бахолаш – умумий холестерин, триглицеридлар, ЮЗЛП ва ПЗЛП холестерини ва ЮЗЛП га боғланмаган холестерин миқдорини аниқлаш; ДЛП IIa, IIb ва III типлари атероген хисобланади; ДЛП IV ва V типлари - &lt;нисбий&gt; атероген <br />¶ SCORE шкаласи бўйича даражани аниқлаш – 40 ёшдан ошган инсонларда юрак-қон-томир асоратлардан яқин 10 йилда ўлим хавфини бахолаш.<br />¶ Нисбий хавф шкаласи бўйича хавф даражасини аниқлаш – 40 ёшдан кичик бўлган беморларга, кўрсатмалар бўлса – медикаментоз терапия.<br />¶ Юрак-қон-томир хавфи категориясини аниқлаш.<br />4) Қўшимча текширув усуллари.</p>
  <hr />
  <p>     <u>Ремиссия критериялари</u><br />   - Бирламчи хам иккиламчи ДЛП да даволаш асосий мақсади – атеросклероз пайдо бўлиши ва ривожланишини олдини олиш:<br />Асосан <strong>ПЗЛП холестерини</strong> миқдорини аниқлаш методи натижаларига қаратилади:<br />- Ўртача ва паст хавф: &lt;3,0 ммол/л;<br />- Юқори хавф: &lt;2,5 ммол/л;<br />- Жуда юқори хавф: &lt;1,5 ммол/л<br /><strong>Умумий холестерин миқдорини аниқлаш</strong>:<br />- Ўртача ва паст юрак-қон-томир хавфи: &lt;5,0 ммол/л;<br />- Юқори хавф: &lt;4,5 ммол/л;<br />- Жуда юқори хавф: &lt;4,0 ммол/л;<br />- ПЗЛП холестерини. <u>Фридвалд</u> формуласи бўйича хисобланади:<br />ПЗЛП холестерини = Холестерин – ЮЗЛП холестерини – Триглицеридлар/2,2.</p>
  <hr />
  <p><br />Хавф категориясига боғлиқ холдаги липидлар оптимал миқдори:<br />- Барча хавф гурухда триглицеридлар &lt;1,7 ммол/л;<br />- Барча хавф гурухда ЮЗЛП холестерини эркакларда &gt;1,0 ммол/л ва аёлларда &gt;1,2 ммол/л.</p>
  <p>     Госпитализацияга кўрсатма – ДЛП билан кечаётган асосий касаллик асоратланиши(ўткир коронар синдром, ТИА, инсулт, нефротик криз ва бошқ.). Ушбу холатда ТТЁ чақириш.<br />    Реабилитация – Санатор-курорт даволаш.<br />                 <strong>Медикаментоз даволаш</strong> (<em>Қуйида асосий танлов препаратларини ва дозаланиши келтирилган</em>)</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/a1/2b/a12bbdd7-0875-421a-bbf4-0acd1eea2053.jpeg" width="666" />
  </figure>
  <p> Шунингдек, қуйидаги препаратлар: </p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/d5/35/d535b30c-e650-4855-a0dc-b78815a1cc7a.jpeg" width="694" />
  </figure>
  <p>Препаратлар <u>савдо номлари</u>дан айримларини қуйида келтирамиз:</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/61/45/61454d36-adbf-49d1-b890-0b3a22046d7a.jpeg" width="400" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/51/64/51644cfb-a068-4e20-8e53-8c1e03f0af3d.jpeg" width="500" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/5a/fd/5afd6e09-7301-426e-b9f2-5039c4e04b83.jpeg" width="400" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/35/11/351122f2-748c-42f0-8e8f-845e2a4f06d1.jpeg" width="3000" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/a3/ba/a3ba56ad-cfb1-42e1-b9ca-0955f9e2e78d.jpeg" width="512" />
    <figcaption>Атоввачтатин</figcaption>
  </figure>
  <hr />
  <p>Биз билан бирга ривожланинг:</p>
  <p>@TibbiyotHayot  Для молодого врача</p>
  <p>Эьтибор учун ташаккур! </p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/Y056GL8An</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/Y056GL8An?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/Y056GL8An?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги(ГЭРБ)</title><pubDate>Thu, 21 May 2020 12:07:12 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/4f/ef/4fef28e4-9f8c-4378-85f7-ec00967a4c3d.jpeg"></img>                                                  
    Гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги(ГЭРБ) – гастроэзофагеал зонанинг мотор-эвакуатор функцияси бузилиши бўлиб, ошқозон баьзан ўн икки бармоқ ичак массасининг қизилўнгач бўшлиғига регуляр қайтиб туриши билан характерланади.
      ХКК бўйича кодлари
К21 Гастроэзофагеал рефлюкс
К21.0 Гастроэзофагеал рефлюкс эзофагит билан(рефлюкс-эзофагит)
К21.9 Гастроэзофагеал рефлюкс эзофагитсиз
К22.1 Қизилўнгач яраси
    Клиник-эндоскопик классификация:
1 – ноэрозив ГЭРБ
2 – эрозив-ярали ГЭРБ ва унинг асорати: қизилўнгач яраси ва стриктураси
3 – Баррет қизилўнгачи – кўп қаватли ясси эпителийнинг безли цилиндрик ээпителийга матаплазияси(предрак холат)]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/4f/ef/4fef28e4-9f8c-4378-85f7-ec00967a4c3d.jpeg" width="700" />
  </figure>
  <p>                                                  <br />    Гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги(ГЭРБ) – гастроэзофагеал зонанинг мотор-эвакуатор функцияси бузилиши бўлиб, ошқозон баьзан ўн икки бармоқ ичак массасининг қизилўнгач бўшлиғига регуляр қайтиб туриши билан характерланади.<br />      <u>ХКК бўйича кодлари</u><br />К21 Гастроэзофагеал рефлюкс<br />К21.0 Гастроэзофагеал рефлюкс эзофагит билан(рефлюкс-эзофагит)<br />К21.9 Гастроэзофагеал рефлюкс эзофагитсиз<br />К22.1 Қизилўнгач яраси<br />    Клиник-эндоскопик классификация:<br />1 – ноэрозив ГЭРБ<br />2 – эрозив-ярали ГЭРБ ва унинг асорати: қизилўнгач яраси ва стриктураси<br />3 – Баррет қизилўнгачи – кўп қаватли ясси эпителийнинг безли цилиндрик ээпителийга матаплазияси(предрак холат)</p>
  <hr />
  <p><br />      <u>Диагноз намуналари</u><br />ГЭРБ, эрозив(эндоскопик негатив)<br />ГЭРБ: эрозив рефлюкс эзофагит, В босқич.<br />ГЭРБ: диафрагма қизилўнгач тешигининг сирпанувчи чурраси<br />     <strong>Диагностика</strong></p>
  <p>1.Анамнез йиғиш ва</p>
  <p>клиник маьлумотларни бахолаш:</p>
  <p>1.1. Қизилўнгач белгилари:</p>
  <hr />
  <p>1.Анамнез йиғиш ва<br />клиник маьлумотларни бахолаш</p>
  <p>1.1. Қизилўнгач белгилари<br />- жиғилдон қайнаши, кекириш, қайт қилиш, одинофагия<br />- тўш ортида ва қизилўнгач йўналиши бўйича нокардиал оғриқлар</p>
  <p>1.2. Қизилўнгачдан ташқи белгилар:<br />- Бронхўпка синдроми (бронхообструкция, БА)<br />- Оториноларингологик синдром (томоқ ачишиши, овоз бўғилиши ёки йўқолиши, қуруқ йўтал).<br />- Стоматологик синдром (кариес, дентал эрозиялар, афтоз стоматит)</p>
  <hr />
  <p><br />2. Физикал текширувларга тавсия бериш:</p>
  <p>2.1. Палпация<br />Ханжарсимон ўсимта остида эпигастрал сохада оғриқлилик</p>
  <p><br />3. Асоратлар ва шошилинч холатларни аниқлаш учун инструментал текширувларга тавсия бериш:</p>
  <p>3.1. ЭГДФС<br />Қизилўнгачдан биопсия олиш ва Баррет қизилўнгачи ва эозинофил эзофагитни истисно қилиш учун биоптатни гистологик текшириш</p>
  <p><br />4. Қўшимча текширув методларини қўллаш.</p>
  <p></p>
  <hr />
  <p>             <strong>Соғайиш критериялари</strong><br />ГЭРБ сурункали рецидивланиб кечади. Адекват ушлаб турувчи даво олмаган 80% беморларда рецидив яқин 26 хафтада ривожланади. <br />      Госпитализацияга кўрсатмалар:<br />✓ Такрорий қон кетишлар.<br />Қизилўнгач пептик стриктуралари.<br />✓ Баррет қизилўнгачи ривожланиши<br />✓ Тез-тез кузатилаётган аспирацион превмониялар<br />    Юқоридаги холатлардан бирортаси аниқланганда хирургик стационарга ётқизилади.</p>
  <hr />
  <p><br />    <strong>Диспансер кузатуви</strong><br />  ГЭРБ, эзофагитли (Баррет қизилўнгачисиз) охирги қўзиш давридан бошлаб 3 йил давомида 6 ойда 1 марта, йилига врачғгастроэнтеролог қабули 1 марта (кўрик, консултация)<br />        <strong>Терапия ва касаллик даврида хаёт сифати бўйича тавсиялар</strong><br />✓Тана массасини камайтириш(агар бор бўлса)<br />✓Тўйиб овқатланмаслик<br />Чекишни ташлаш<br />✓Уйқугача 2 соат давомида овқатланмаслик.<br />✓3-4 марталик овқатланиш режимига риоя қилиш.<br />✓Қорин мушакларини зўриқишига олиб келувчи барча холатлардан узоқ бўлиш.<br />✓Агар ётган пайтда жиғилдон қайнаса ёки регергитация бўлса, дархол бошни тепага кўтариб олиш(кроват бошини юқорига кўтариб олиб ётиш)<br />✓Томатлар, нордон мева шарбатлари, газ хосил бўлишига олиб келувчи махсулотлар, ёғли овқатлар, шоколад, кофе, алкогол, жуда аччиқ ва совуқ таомлар, газланган ичимликлар МУМКИН ЭМАС.</p>
  <hr />
  <p><br />    <br />                  <strong>Фармакотерапия</strong> (<em>қуйида танлов препаратларини келтирамиз</em>)<br />   1 – <u>Антацидлар</u>. Овқатдан 1,5-2 соат кейин ва тунда(3-4 марта) берилади<br />¶ Алюминий фосфат (Фосфалюгел) пакетча шаклида чиқарилади, бир пакетчадан(2.08 г) бироз сув қўшиб ичилади.<br />¶ Магний гидроксид + алгелдрат (Алмагел, Алмагел нео, Алмагел А) суспензия шаклида, бир марталик 5-10 мл дозадан ичилади<br />¶ Калция карбонат + магния карбонат (<u>Ренни</u>-чайналадиган таблетка) бир марталик 1-2 табдан ичилади.<br />  2 -  <u>Адсорбентлар</u><br />Смектит диоктаэдрический (смекта) – 1 пакетчадан(3 г) кунига 3 марта сувдаэритиб ичилади.</p>
  <p>  3 – <u>Прокинетиклар</u>- хазм қилиш тракти юқори қисми двигател функцияси нормализацияси<br /> <u>Итоприд</u> (Итомед 50 мг) – кунига 3 табдан.<br />   4 – <u>Протон помпа ингибиторлари (ППИ)</u><br />ППИ эзофагитнинг 1-босқичида 4 хафта ичилади<br />* <em>Рабепразол</em> (Рабемак 20 мг, Рабемак ДСР)- кунига 1 таб 1 махал<br />* <em>Омепразол</em> (Омез 20 мг, Омез ДСР, Омез Инста)- кунига 1 табдан 2 махал<br />* <em>Пантопразол</em> (Пантап 40 мг, Улсепан 40 мг)- кунига 1 таб 1 махал<br />* <em>Эзомепразол</em> (Помпезо 40 мг)- кунига 1 таб 1 махал<br />Эзофагит 2-4 босқичини даволашда асосий курс давомийлиги – 8 хафта, эрозиялар битиб кетгандан сўнг ушлаб турувчи терапия давомийлиги 16-24 хафта.<br />ГЭРБ ли беморларни даволашда антисекретор терапия ўтказишга индивидуал ёндашилади!<br />Терапиядан мақсад- рефлюксни камайтириш, рефлюктатнинг агрессив таьсирини пасайтириш, қизилўнгач клиренсини яхшилаш ва эрозия, яра ривожланишини олдини олиш.</p>
  <p>P.S. <em>қавс ичида Ўзбекистондаги аптекаларда мавжуд препарат савдо номлари келтирилди</em><br /></p>
  <hr />
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/c2/92/c2924810-1cff-4de9-b140-5e20dcef016b.jpeg" width="500" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/49/fd/49fdd524-cce4-4ec9-93cc-e7fd2f9394b9.jpeg" width="500" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/b6/50/b65045f8-3c0a-446f-bb19-2c2871733251.jpeg" width="400" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/2a/16/2a163aae-4b56-43ce-badd-7803d80a8468.jpeg" width="320" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/6b/bd/6bbd0522-f216-423f-ad58-a6c5f7cc7562.jpeg" width="400" />
  </figure>
  <hr />
  <p>Биз билан бирга ривожланинг: @TibbiyotHayot - Для молодого врача</p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/nH8cKfMUe</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/nH8cKfMUe?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/nH8cKfMUe?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Ўт йўли коликаси</title><pubDate>Sat, 09 May 2020 07:33:33 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/b0/48/b048db33-6b0a-4008-acbd-2cfbe391f0d2.jpeg"></img>Ўт йўли санчиғи (желчная колика) – бу ўткир висцерал оўриқ хуружи. Сабаби – ўт йўлининг конкремент билан обструкцияси. Бошқа  термин билан “билиар оғриқ” термини хам ишлатилади, чунки ўт йўллари нафақат тош билан, балки билиар сладж билан хам тиқилиб қолади.]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/b0/48/b048db33-6b0a-4008-acbd-2cfbe391f0d2.jpeg" width="512" />
    <figcaption>Фото: Google</figcaption>
  </figure>
  <p>Ўт йўли санчиғи (<strong>желчная колика</strong>) – бу ўткир висцерал оўриқ хуружи. Сабаби – ўт йўлининг конкремент билан обструкцияси. Бошқа  термин билан “билиар оғриқ” термини хам ишлатилади, чунки ўт йўллари нафақат тош билан, балки билиар сладж билан хам тиқилиб қолади.</p>
  <hr />
  <p><br /><em>Хуруж давомийлиги ва бошланиши</em>. Бемор ёғли ва қовурилган овқатларни кўп истеьмол қилишдан сўнг келиб чиқади. Тўсатдан бошланади ва одатда 15-30 мин дан 3-4 соатгача(баьзан 6-8 соатгача) давом этади. Оғриқ хуружининг давомийлиги 12 соатдан хам ошиши мумкин, агар беморда ўткир холецистит ривожланган бўлса. Кейинчалик оғриқ хуружи ўтиб кетади, бирмунча вақт давомида беморда қорин сохасида ёқимсиз сезги сақланиб қолади.</p>
  <hr />
  <p><br /><em>Локализация</em>. Одатда оғриқ ўнг қовурға остида ва эпигастрал сохада юзага келади. Ўнг курак сохасига  ёки ўнг елкага иррадиацияланиши мумкин. Жуда кам холларда эса ханжарсимон ўсимта сохага хам тарқалиши мумкин. <br />Интенсивлиги, характери. Оғриқ турли даражада ифодаланган ва турлича характерга эга. Ханжарсимон, оғирлик хисси билан ифодаланади. Оғриқни сезган бемор оғриқни камайтириш учун ўзи учун қулай жой, холатни топа олмайди, ва доимо қимирлаб туради. Баэзи беморларда оғриқ фонида кўнгил айниши, ба.зан қайт қилиш(енгиллик бермайдиган) юзага келади. Интоксикация стмптоми бўлмайди.<br /><em>Обектив текширувда</em>: ўнг қовурға ости сохаси палпация ва перкуссиясида оғриқ кучайиши, Мерфи симптоми – беморнинг нафас олиши чўққисида ўт пуфаги сохаси палпациясида оғриқнинг кучайиши кузатилади.<br />  <em>Кечиши</em>. Агар беморда билиар оғриқ хуружининг биринчи эпизоди кузатилаётган бўлса, кейинги хуруж эпизодининг кузатилиши эхтимоли юқори ва тахминан кейинги 2 йилда 75 % ни ташкил этади. <br /> Беморларда жиддий асоратлар (ўткир холецистит, панкреатит ёки холангит) ривожланиш хавфи билиар оғриқ биринчи хуружидан кейин 1-2 % ни ташкил этади.</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/62/4e/624e3758-bd22-4147-83e3-1e5948558726.jpeg" width="590" />
    <figcaption>Фото: Google</figcaption>
  </figure>
  <p><br /><em>Даврийлиги</em>. Оғриқ хуружлари хар куни, хафтасига бир марта, ойда бир марта, йилда бир марта ёки бунданда кам учраши мумкин. Жуда кам беморларда оғриқ хуружи бемор хаётида фақат бир марта кузатилади. <br />Шуни айтиш керакки, беморларда ўт-тош касасаллиги ривожланиб боргани сайин ўт йўли коликаси тез-тез юзага кела бошлайди, оғриқ давомийлиги чўзилган характерга ўта бошлайди, оғриқ интенсивлиги кучайиб боради ва доимий бўлиб қолади. Ўткир холецистит ва холангит юзага келганда эса коликанинг юқоридаги клиникасига иситма симптоми қўшилади.</p>
  <hr />
  <p><br /><u>Ўт йўли коликасини бартараф қилиш</u>.<br />(<em>Албатта ўт йўли коликаси, ундаги оғриқнинг интенсивлиги, характерига қараб дори воситалари ва уларнинг юборилиш усули, дозаланиши, ягона препаратли терапия ёки комбинацион усул врач томонидан мустақил танланади)</em><br /><u>Спазмолитик</u> воситалар қўлланилади. Даволаш <em>дротаверин</em>(Но-шпа) таблеткасининг 40-80 мг (1-2 таб) ини, <em>нитроглицерин</em> 1 таб ини(тил остига) перорал бериш билан бошланади.<br />Агар эффект кузатилмаса, <em>платифиллин</em> 0,2 % эритмасининг 1-2 мли ёки <em>папаверин</em> эритмасининг 1-2 мли ёки <em>дротаверин</em> (Но-шпа) нинг 2 % ли эритмаси тери остига ёки мушак орасига юборилади. Агар колика кўп вақтдан бери кузатилаётган бўлса, бундай оғриқни бартараф қилиш учун 1-2 мл <em>дротаверин</em>(Но-шпа) ёки 5 мл баралгин мушак орасига ёки вена ичига юборилади.<br />  Юқорида биз асосий стандарт дориларни келтирдик, шунингдек спазмолитиклар билан бирга кучли оғриқ қолдирувчи ностероид яллиғланишга қарши воситалар(НПВС) ни хам қўллаш мумкин(укол қилинади)<br />Юқоридаги усулларни қўллаганда 5 соатдан ичида оғриқ йўқолмаса, хирургик бўлимга госпитализация қилинади.<br /></p>
  <hr />
  <p>Каналимиз @alikulov_sx</p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/pXWfx5POd</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/pXWfx5POd?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/pXWfx5POd?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Гелминтозлар. Даволаш</title><pubDate>Fri, 08 May 2020 16:07:37 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/0e/5e/0e5e6b53-6fb4-4c44-b04d-0fb062df0a6e.jpeg"></img>Гелминтоз]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/0e/5e/0e5e6b53-6fb4-4c44-b04d-0fb062df0a6e.jpeg" width="400" />
  </figure>
  <p><strong>Гелминтоз</strong></p>
  <p><br />Классификация бўйича 3 та тури бор: Нематодоз(юмалоқ тасмасимонлар) – аскаридоз, анизакидоз, токсокароз, трихоцефалёз, трихинеллёз, филяриатоз. Цестодозлар(лентасимон чувалчанглар) - алвеококкоз, эхинококкоз, тениоз, цистицеркоз, дифиллоботриоз, тениархиноз. Трематодозлар (сўрғичлилар) – фасциолоз, описторхоз, клонорхоз, шистосомоз.</p>
  <hr />
  <p>Клиник картиналари. Касаллик белгилари Ўткир ва Сурункали фаза кўринишларига бўлиб ўрганамиз. Ўткир фаза белгилари қуйидагича: Терида тошмалар (описторхоз, аскаридоз, трихинеллёз, фасциолоз), ўпкада эозинофил инфилтратлар(токсокароз, аскаридоз), йўтал (токсокароз, аскаридоз, эхинококкоз), бронхообструкция эпизодлари (токсокароз, аскаридоз, эхинококкоз), периферик қонда эозинофилия, пневмония, плеврит (токсокароз, аскаридоз, эхинококкоз, парагонимоз), гранулематоз гепатит, сариқлик, тери қичишиши(эхинококкоз, описторхоз, фасциолоз), миокардит(токсокароз), артралгия, миалгия (аскаридоз, токсокароз, трихинеллоз), миалгия, қовоқ шиши, иситма (трихинеллоз), менингоэнцефалит, гемостаз системада ўзгаришлар ва бошқ.<br />Сурункали фаза клиник белгилари: Диспепсик синдром(барча бўшлиқли гелминтозлар) – иштаха пасайиши, кўнгил айниши, қайт қилиш, ич кетиши, сўлак оқиши, метеоризм, тилда караш пайдо бўлиши; Оғриқли абдоминал синдром; астеноневротик синдром; бруксизм; кечки ва тунги вақтдвги перианал қичишиш(энтеробиоз); геморрагик колит, тўғри ичак тушиши(трихоцефалёз); ичак тутилиши, механик сариқликб панкреатит(аскаридоз); тана массаси камайиши, полигиповитаминоз(цестодозлар). Шунингдек бўлиши мумкин: витамин В12 дефицит анемия(дифиллоботриоз), темир дефицит анемия; мушакларда оўриқ, қовоқ шиши(трихинеллёз); бош мия ичи гипертензияси, эпилептиксимон припадкалар(токсокароз, мия цистицеркози); кўриш бузилиши(токсокароз, кўз цистицеркози); субфебрилитет (барча гелминтозлар)<br />  <em>Диагноз</em>. Диагностик асосий ва кенг қўлланилувчи усул – бу паразитологик ахлат(кал)ни текшириш. <br /><em>  Диф. Диагностика</em>. Сурункали МИТ касалликлари, сурункали холецистит, портал гипертензия синдроми, тери касалликлари, ўткир хирургик патология билан таққослаш керак.<br />  Гелминтозларни даволаш.</p>
  <hr />
  <p><br />  <strong>Лямблиоз</strong>ни даволаш:  <br />Нифурател(Макмирор) 10-15 мг/кг 7 кун давомида, фуразолидон 8-10 мг/кг/сутка давомида <br />Ёки Орнидазол 40 мг/кг/сутка – препарат кунига 1 марта ичилади, метронидазол(Трихопол, Клион) 15-20 мг/кг/сутка 5 кун давомида, тинидазол 50 мг/кг – даволаш курси давомида бир марта ичилади.<br />Ёки албендазол(Албез) 10-15 мг/кг/сутка 5-7 кун давомида<br />Юқоридаги 3 хил асосий терапияга Энтерол препаратини қўшиш эффектив бўлган. Шунингдек, фон терапия сифатида юқоридагиларга қўшимча ўт хайдовчилар ва фермент препаратлар, Зодак, Эриус(дезлоратадин), кетотифен, препаратларини қўшиш мумкин. Реинвазия бўлган холларда поливитаминлар ва кўрсатма бўйича темир препаратлари қабул қилинади.</p>
  <hr />
  <p><br />   <strong>Энтеробиоз</strong> (ичак бузилишлари ва перианал қичишиш билан характерланади) ни даволаш.<br />Специфик терапия қуйидаги препаратлардан бирини бир марталик қабул қилишдан иборат: пирантел (10 мг/кг), мебендазол (Вермокс) – 5 мг/кг, албендазол(Албез) – 5-10 мг/кг, левамизол (Декарис) – 2.5 мг/кг. Кейинги бир марталик терапия 2 хафтадан сўнг ўтказилади.  Шунингдек, қичишишда антигистамин препаратлар бериш хамда перианал сохани бензокаин (Анестезин) мази билан обработка қилиш керак.<br />Энтеробиоз бизнинг минтақада хам кенг тарқалган.</p>
  <hr />
  <p><br /><strong>Аскаридоз</strong> ни даволаш.<br />Левамизол(Декарис) 2.5 мг/кг/сутка доза бўйича бир марталик қабул<br />Ёки мебендазол(Вермокс) 5 мг/кг/сутка 3 кун давомида<br />Ёки албендазол(Албез) 10 мг/кг/сутка 1-3 кун давомида<br />Фон терапия мақсадида антигистамин препаратлар, пробиотиклар, энтеросорбентлар(активланган кўмир) ва фермент препаратлар бериш мумкин. Агар сенсибилизация юқори бўлса ГКС терапия, анемияда – темир препаратлар берилади.</p>
  <hr />
  <p> <strong>Дифиллоботриоз</strong> (МИТ зарарланиши ва мегалобластик анемия ривожланиши билан характерланади) ни даволаш.<br />Билтрицид(празиквантел) 25 мг/кг дозада нонушта вақтида энтеросорбент фонида бир марта қабул қилинади.<br />Юқоридагига қўшимча сифатида Фенасал таблеткаси ичилади.<br />Мегалобластик анемия аниқланган тақдирда специфик анемия давоси хам ўтказилади.</p>
  <hr />
  <p><br /><strong>Гименолепидоз</strong> – антропоноз гелминтоз, қўзғатувчиси <strong>Пакана</strong> <strong>гижжа</strong>(Ўзбекистонда бирмунча кенг тарқалган)<br />   Даволаш:  3 ёшгача болаларда аниқланса, инфекцион стационарда даволанади:    Этиотроп даво: празиквантел(Билтрицид), никлозамид(Фенасал) берилади.<br />Билтрицид 25 мг/кг дозада бир марта берилади, 10 кундан сўнг худди шу дозада препарат бир марта берилади.<br />Фенасал эса 4 суткалик схемада берилади: суткалик доза 0,5 дан 2 г гача, суткалик доза 4 га бўлиб овқатдан 2 соат кейин 4 кун давомида ичилади, сўнгра 4 сутка танаффус ва даво курси 4 кун давомида яна такрорланади.<br />Патогенетик терапия – витаминлар, ичак микрофлорасини яхшиловчи препаратлар.</p>
  <hr />
  <p><br />  <strong>Эхинококкоз</strong> ни даволаш.<br />Асосий даволаш – хирургик.<br />Операциядан кейинги противовирус терапия стационарда ўтказилади.<br />Рецидивга қарши даво сифатида операциядан сўнг беморга албендазол ичишга 10 мг/кг/сутка дозада 3 кун давомида кунига 2 марта қабул қилишдан иборат. 1-2 ойдан сўнг такрорий курс ўтказилади.<br />  <strong>Амёбиаз</strong> ни даволаш -  лямблиозни давоси каби.</p>
  <hr />
  <p>Фойдаланилган адабиёт: &quot;Детская гастроэнтерология&quot;, под редакцией проф. Мельниковой., 2019., 295-350- бетлар.</p>
  <hr />
  <p>Каналимиз  @alikulov_sx</p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/hGtkR0UFd</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/hGtkR0UFd?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/hGtkR0UFd?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Хеерфордт касаллиги</title><pubDate>Fri, 01 May 2020 13:20:38 GMT</pubDate><media:content medium="image" url="https://teletype.in/files/f7/8c/f78c667b-fd0f-4fd1-b850-e62223e64953.png"></media:content><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/51/80/5180b45f-9880-40ac-9aa9-9d65a906ccc2.jpeg"></img>Тўғри жавоб - Увеопаротидли иситма ёки Хеерфордт касаллиги
Саркоидоз - мултисистем гранулематоз касаллик бўлиб, этиологияси номаьлум. Касаллик нерв системасини зарарланиши билан кечади. Хеерфордт синдроми хам Саркоидоз клиникасига ўхшаб кетади
Увеопаротидли иситма (Хеерфордт синдроми) - бу саркоидознинг кам учрайдиган шакли бўлиб, бунда синдром икки томонлама қулоқолди сўлак безлари катталашиши билан кечади. Патогенезида эса юз нервининг сиқилиши ва бунинг натижасидаги паралич ётади.]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/51/80/5180b45f-9880-40ac-9aa9-9d65a906ccc2.jpeg" width="800" />
    <figcaption>Увеопаротидли иситма</figcaption>
  </figure>
  <p>Тўғри жавоб - Увеопаротидли иситма ёки Хеерфордт касаллиги<br />Саркоидоз - мултисистем гранулематоз касаллик бўлиб, этиологияси номаьлум. Касаллик нерв системасини зарарланиши билан кечади. Хеерфордт синдроми хам Саркоидоз клиникасига ўхшаб кетади<br />Увеопаротидли иситма (Хеерфордт синдроми) - бу саркоидознинг кам учрайдиган шакли бўлиб, бунда синдром икки томонлама қулоқолди сўлак безлари катталашиши билан кечади. Патогенезида эса юз нервининг сиқилиши ва бунинг натижасидаги паралич ётади.</p>
  <hr />
  <p><br />Эпидемик паротитда эса кўкракичи лимфа тугунлар аденопатияси учрамайди. Шунингдек, Эпидемик паротитда қулоқолди безлари шиши 6-10 кунда бартараф бўлишни бошлайди, лекин Хеерфордт синдромига ўхшаб шиш 6 хафтагача чўзилмайди. <br />Ўнг қулоқолди безидан олинган биопсия намунасида ўчоқли централ некрозли тарқалган гранулёма аниқланади. Шиш ва юз нервининг параличи преднизолон билан даволашдан сўнг ўтиб кетади. </p>
  <hr />
  <p><br />Эпидемик паротит<br />Бу ўткир антропоноз хаво-томчи инфекцион касаллик бўлиб, у сўлак безларининг характерли ифодаланган зарарланиши билан кечади. Бундан ташқари, бошқа сўлак безлари ва МНС хам зарарланиши кузатилади.<br />Инкубацион даври 11-23 кун( кўпинча 15-19 кун).<br />Сўлак безлари 12-24 соатдан сўнг яллиғланади, температура 39,5–40 °C гача чиқади. Иситма 24 дан 72 соатгача сақланиб туради. Без катталашиши тахминан 2-кунида ўзининг максимумига етади ва 6-9 кунгача чўзилади. Яллиғланган безлар юқори температура даврида нихоятда сезгир хисобланади. <br />Қулоқнинг олди ва пастки сохасида шиш кузатилади. Баьзан жағости ва тилости безлари хам катталашади.</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/b9/f3/b9f31694-0921-4aab-a18b-b1106924c3e3.jpeg" width="350" />
    <figcaption>Эпидемик паротит</figcaption>
  </figure>
  <p>Пастки жағ сўлак безлари зарарланганда бўйин шишади, баьзан тўшусти сохада хам шиш бўлиши мумкин. Бунга сабаб катталашган сўлак безлари натижасида келиб чиққан лимфатик обструкция.  </p>
  <p><br />Пастки жағ сўлак безлари зарарланганда бўйин шишади, баьзан тўшусти сохада хам шиш бўлиши мумкин. Бунга сабаб катталашган сўлак безлари натижасида келиб чиққан лимфатик обструкция.  <br />Қачонки тилости безлари яллиғланса, тил шишган кўринишга келиши мумкин. Безлар устидаги тери эса ялтироқ ва силлиқ кўринишга эга бўлади</p>
  <hr />
  <p><br />Шегрен синдроми - сурункали аутоиммун системалияллиғоаниш касаллиги бўлиб, этиологияси номаьлум. <br />У қуйидагича характерланади: экзокрин безларида лимфоцитлар инфилтрация кузатилади ва уларнинг функцияси бузилади, натижада оғиз шиллиқ қаватлари қуруқлиги( шу жумладан, оғиз бўшлиғи ва кўз) юзага келади. Синдром турли экзокрин безлари ва органларни зарарлаши мумкин. <br />Диагноз кўз, оғиз, сўлак безларининг специфик зарарланиши ва турли гистологик текширувларда аутоантителони борлигига асосланиб қўйилади. Даволаш симптоматик.  <br />Зардоб касаллиги - гетероген( асосан от қонида бўлувчи) зардоблар таркибидагм ёт оқсилларга аллергик реакция. <br />Серопрофилактика ёки серотерапия мақсадида зардобни инекция йўли билан парентерал киритишдан кейин кузатилади. <br />Зардобни биринчи киритишда инкубацион даври 7-12 суткани ташкил этади, қайта киритишда эса янада кам.<br />Клиник кўриниши: тана температураси ошиши ва тошмалар( препарат киритилган жойдан бошланиб, бутун тана бўйлаб тарқалади), тошмалар қичийди, лимфа тугунлар катталашади, бўғимлар шишади, баьзан диарея кузатилади. Касаллик давомийлиги бир неча соатдан 2 хафтагача, касаллик натижаси эса одатда Ижобий.  </p>
  <p>Эьтибор учун ташаккур!</p>
  <p> Каналимиз @alikulov_sx</p>
  <hr />
  <p></p>
  <p>Эьтибор учун Каналимиз @alikulov_sx<br /></p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/1zvBbzNpZ</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/1zvBbzNpZ?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/1zvBbzNpZ?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>ОРИ (Ўткир респиратор инфекция) билан кўп касалланувчи болаларда иммуномодулятор терапия</title><pubDate>Fri, 24 Apr 2020 12:49:41 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/f5/b0/f5b01c27-8a7d-4b45-888d-fe3510feb4ed.jpeg"></img>ОРИ билан кўп касалланувчи болаларда иммуномодулятор терапия Иммуномодуляторлар - дори воситалари бўлиб, улар функцияси бузилган иммун системани қайта тиклайди. Иммуномодуляторлар қуйидаги мақсадларда тайинланади: ✓ этиотроп инфекцияга қарши терапия эффективлигини ошириш; ✓ ремиссияни янада узайтириш ва обострения частотасини пасайтириш; ✓ инфекцион асорат ривожланишини олдини олиш; ✓ иммун статуснинг бузилган параметрларини нормаллаштириш. Иммуномодуляторларга битта умумий кўрсатма қилиб шуни келтириш мумкин: Врач ОРИ ли беморга ўз вақтида адекват стандарт терапия қилади, лекин болада бу кутилган натижа бермайди ва бола кейинчалик хам тез-тез Яна ОРИ га чалинаверади. Хозирги кунда иммуномодуляторларга турли группа воситалар киради...]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <p>ОРИ билан кўп касалланувчи болаларда иммуномодулятор терапия<br /> Иммуномодуляторлар - дори воситалари бўлиб, улар функцияси бузилган иммун системани қайта тиклайди. Иммуномодуляторлар қуйидаги мақсадларда тайинланади:<br />✓ этиотроп инфекцияга қарши терапия эффективлигини ошириш;<br />✓ ремиссияни янада узайтириш ва обострения частотасини пасайтириш;<br />✓ инфекцион асорат ривожланишини олдини олиш;<br />✓ иммун статуснинг бузилган параметрларини нормаллаштириш.<br />Иммуномодуляторларга битта умумий кўрсатма қилиб шуни келтириш мумкин: <br />Врач ОРИ ли беморга ўз вақтида адекват стандарт терапия қилади, лекин болада бу кутилган натижа бермайди ва бола кейинчалик хам тез-тез Яна ОРИ га чалинаверади.<br />Хозирги кунда иммуномодуляторларга турли группа воситалар киради ва дастлаб уларнинг табиий лари билан танишамиз:</p>
  <hr />
  <p><br />1) Интерферон альфа 2б. Бу препарат таьсир механизми кўпчиликка маьлум. ОРИ билан кўп касалланувчи болаларда самарали эффективликка эга. Интраназал қўлланилади. Хозирда Ўзбекистон аптекаларида у &quot;Назоферон&quot; бурун учун томчи ва катталар учун спрей шаклида мавжуд. Препарат антитело продукциясини модуллайди, Т-хужайра активлигини оширади хамда бурун йўлларида ва қонда секретор IgA  миқдорини оширади.</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/f5/b0/f5b01c27-8a7d-4b45-888d-fe3510feb4ed.jpeg" width="674" />
    <figcaption>Катталар учун спрей шакли, болаларга эса томчи(капли)ни ишлатиш мақсадга мувофиқ.</figcaption>
  </figure>
  <p><br />2) Лиофилизациялашган бактериал лизат. Бу гурух препаратларга Ўзбекистонда мавжуд бўлган Рибомунил, Бронхо-мунал ва Исмижен препаратлари киради. Препаратлар таркибида бактериал компонентларни сақлайди. Бу препаратлар таьсир механизми билан Рибомунил мисолида танишиб чиқамиз. Рибомунил бутун дунёда қўлланилади, таркибига энг кенг тарқалган респиратор қўзғатувчилар - Str. pneumoniae, Str. pyogenes, Haemophilus influenze va Klebsiella pneumoniae нинг рибосома ва хужайра девори фрагментларини сақлайди. Рибомунил қабул қилинганда унинг антигенлари хисобига беморнинг иммун системаси патоген микроорганизмларни таний оладиган бўлиб қолади ва уларга қарши антитело ишлаб чиқаради. Тадқиқотлар кўрсатишича, Рибомунил қабул қилинганда ОРИ холатлари сони 40% га камаяр экан. <br />   Рибомунил учун алохида кўрсатма: ОРИ билан кўп оғрувчи болаларла()Асосан 6-7 ёшгача бўлган болаларда) ўтказилган ОРИ реабилитацияси ва навбатдаги ОРИ профилактикаси учун хар 1 ёки 2 йилда 1 курс даволаш курсини ўтказиш.</p>
  <hr />
  <p><br />   Қуйида Рибомунилнинг бир курс даволаш тактикасини келтирамиз: <br />   - 6 ойликлан катта болаларда эрталаб 1 марта қабул қилинади;<br /> - Даволашнинг 1-ойида хар куни ёки 3 хафиа давомида хар хафтанинг дастлабки 4 кунида ичиш;<br />  - Кейинги 5 ой давомида хар хафтанинг биринчи 4-кунида ичиш.<br />  Эслатма: қабул вақтида температура чиқиши мумкин(2-3 кун давомида) ва бу препаратнинг терапевтик эффекти хисобланади хамда махсус терапия ва препаратни бекор қилиш керак эмас. Температура ўзи мустақил пасайади. Шунингдек, Рибомунил қабулида енгил ва кучсиз ифодаланган ОРИ симптомлари бўлиши мумкин, бу холат хам даволаш ва препаратни бекор қилишни талаб қилмайди ва мустақил ўзи ўтиб кетади.<br />   Рибомунил препаратини ўзига хослиги шундаки, препаратни 6 ой давомида юқоридаги курс бўйича тўхтатмей қабул қилиш керак, бу иммунопрофилактик эффект тезроқ юзага келиши учун зарур.</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/4a/06/4a066468-d7fa-4de9-8a91-50f564f172ca.jpeg" width="400" />
  </figure>
  <hr />
  <p><br />   Энди эса Рибомунилга таьсир механизми ва терапевтик эффекти жуда яқин бўлган Бронхо-мунал препаратини ўрганишга харакат қиламиз. Бронхо-мунал препарати 7 та асосий респиратор бактериал қўзғатувчиларнинг лизатини ўз ичига олади. Препарат асосий механизми - макрофаглар функционал холатига активловчи таьсиридир. Тадқиқотлар кўрсатишича, Бронхо-мунал П (детский) қабулидан сўнг ОРИ билан касалланиш 3-5 марта камайган ва касаллик давомийлиги даври 6 марта камайган. Бу препарат - худдики кўп компонентли вакцинани эслатади. </p>
  <hr />
  <p><br />   Қўлланилиши:<br />    - Бронхо-мунал П 6 ойлик болардан Бошлаб қўлланади.<br />    - 6 ойликдан 12 ёшгача 1 капсуладан(3.5 мг) суткада бир марта эрталаб;<br />    - 12 ёшдан катталарга 2 капсуладан(7 мг) бир марта эрталаб.(12 ёшдан препаратнинг взрослий Бронхо-мунал препаратидан ичилади)<br />    - Курс давомийлиги 10 кун.  Сўнгра 20 кунлик танаффус, яна 10 кун юқоридагидек қабул, ва яна 20 кунлик танаффус, кейин яна 10 кунлик қабул қилиш. <br />Бундай дозалаш оптимал хисобланади. Агар бемор хохласа, препарат қабулини 1 ой ичида танаффуссиз 30 кун хар куни бир капсуладан эрталаб ичиши мумкин.</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/ce/ec/ceecea81-3458-41dd-bc82-8974c8535529.jpeg" width="539" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/af/18/af186463-4ef4-4538-8928-6f41999c0fb6.jpeg" width="600" />
  </figure>
  <hr />
  <p>Сўнгги пайтда ЯНГИ Лиофилизациялашган препаратларгинг янги вакили пайдо бўлди ва у ахоли орасида ва МДХ давлатлари миқёсида ОРИ билан кўп касалланувчи болаларда кенг қўлланилмоқда ва кутилган натижани бермоқда. Бу - Исмижен препарати. У ўз таркибига 8 хил респиратор бактериал қўзғатувчилар лизатини олади. Таьсир механизми: IgA ни нафас йўлларида ишлаб чиқарилиши ва бу йўлларга фиксациясини таьминлашдан иборатдир. Шунингдек, Исмижен препарати Т-, В- лимфоцитлар, макрофагларни активлаштиради. Препарат бу томондан Рибомунил ва Бронхо-мунилга аналогдир. У хам худди улардек организмга вакцинага ўхшаб таьсир қилади. </p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/62/32/62325f78-2dbd-491f-90f2-efe0b0384e88.jpeg" width="566" />
  </figure>
  <hr />
  <p><br />   Қўлланилиши: <br />   - 4 ёшдан бошлаб қўллаш мумкин;<br />   - препаратни умумий қабул курси 3 ой ва шу 3 ойдаги хар ойнинг дастлабки 10 кунида қабул қилинади, эрталаб 1 тадан, тил остига.<br />   Юқорида келтирилган 3 препарат - табиий иммуномодуляторлар хисобланади. Хамда хозирда кенг практикада қўлланилмоқда. Шунингдек, суньий иммуномодулятор препаратлар хам яратилган. Буларга инозин пранобекс( Гоприносин 500 мг капс), пидотимод( Иммунорикс сиропи) ва глюкозаминилмурамилдипептид( Ликопид) препаратлари киради. Ўзбекистонда хозирда аптекаларда Гроприносин капс. мавжуд ва клиник практикада кенг қўлланилмоқда. Шунингдек, Иммунорикс препарати хам самарали қўлланилади. </p>
  <hr />
  <p><br />Фойдаланилган адабиёт:  &quot;Часто болеющие дети&quot;. Самсыгин. 2019-г. китоби. Шунингдек интернет материаллари.<br />   Каналимиз 👉 @alikulov_sx 👈</p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/-lo5w2zoz</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/-lo5w2zoz?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/-lo5w2zoz?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Гипертония касаллиги</title><pubDate>Sun, 19 Apr 2020 18:40:39 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/0c/f0/0cf0aa5c-3008-4198-808c-a2f44b07132c.jpeg"></img>Артериал гипертензия - бу Артериал босимни ўлчаганда систолик босимни &gt;140 мм.сим.уст. дан юқори ёки тенг бўлиши ва/ёки диастолик артериал босимни &gt;90 ми.сим.уст. дан юқори ёки тенг бўлиши билан кечувчи синдром. Гипертония касаллиги ва Эссенциал артериал гипертензия - бу сурункали кечувчи касаллик бўлиб, бунда иккиламчи АГ га олиб келувчи аниқ сабаб бўлмайди. АГ диагноси қуйидагиларга асосланади: - қайта-қайта такрорий АБ ни ўлчаш; - уйда ёки амбулаторияда артериал босимни суткалик мониторинг қилиш; Диагноз намуналари: ✓ Гипертония касаллиги(ГК) II босқич, артериал гипертензия(АГ) 3 даража, Хавф омили(хавф) 4 даража. Аорта ва уйқу артерияси атеросклерози ✓ ГК II , АГ 2, Хавф 3. Нефросклероз. Сурункали буйрак касаллиги 2 даража...]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <p>Артериал гипертензия - бу Артериал босимни ўлчаганда систолик босимни &gt;140 мм.сим.уст. дан юқори ёки тенг бўлиши ва/ёки диастолик артериал босимни &gt;90 ми.сим.уст. дан юқори ёки тенг бўлиши билан кечувчи синдром. Гипертония касаллиги ва Эссенциал артериал гипертензия - бу сурункали кечувчи касаллик бўлиб, бунда иккиламчи АГ га олиб келувчи аниқ сабаб бўлмайди. <br /> АГ диагноси қуйидагиларга асосланади:<br /> - қайта-қайта такрорий АБ ни ўлчаш;<br /> - уйда ёки амбулаторияда артериал босимни суткалик мониторинг қилиш;<br /> Диагноз намуналари:<br /> ✓ Гипертония касаллиги(ГК) II босқич, артериал гипертензия(АГ) 3 даража, Хавф омили(хавф) 4 даража. Аорта ва уйқу артерияси атеросклерози<br /> ✓ ГК II , АГ 2, Хавф 3. Нефросклероз. Сурункали буйрак касаллиги 2 даража<br /> ✓ ГК 3, АГ 1, хавф 4<br />    Диагностика.<br /> Дастлаб беморда АГни тасдиқлаш(1), иккиламчи(симптоматик) АГни инкор қилиш(2) ва юрак-қон <u>томир хаафи, </u>нишон<u> органлар зарарланиши </u>белгиларини аниқлаш(3), АБ ни ўлчаш, тиббий анамнез йиғиш, физикал ва лаборатор текширувлар ўтказиш, қўшимча диагностик тестлар ўтказиш.</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/0c/f0/0cf0aa5c-3008-4198-808c-a2f44b07132c.jpeg" width="720" />
  </figure>
  <p><br /> ￼<br /> Юрак-қон томир хавфи, ГК босқичини аниқлаш:</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/49/39/49396207-d158-4b32-a8bb-bba66719aa1d.jpeg" width="604" />
    <figcaption>НТГ  - нарушение толерантности к глюкозе<br /> ССЗ - сердечно- сосудистые заболевания</figcaption>
  </figure>
  <hr />
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/44/22/442203ee-9062-4cd2-95f4-0a1f2c385e20.jpeg" width="554" />
    <figcaption>ГЛЖ - гипертрофия левого желудка<br /> КИМ - комплекс интима-медиа<br /> СРПВ - скорость распрстранения пульсовой волны.<br /> ЛПИ - лодыжечно- плечевой индекс</figcaption>
  </figure>
  <hr />
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/5f/3d/5f3d8042-defd-44e4-bae7-b62cd65cb4ef.jpeg" width="558" />
  </figure>
  <p><br /> </p>
  <p>￼<br /> </p>
  <p></p>
  <p></p>
  <p>￼<br /> <br /> ￼<br /> <br />   </p>
  <p> Шундан сўнг симптоматик АГни инкор қилиш:<br /> Реноваскуляр, ренопаренхиматоз, эндокрин( гипералдостеронизм, феохромоцитома, гиперкортицизм, қалқонсимон без патологияси).<br /> ГК диагностика критериялари:<br /> 1) АГ диагнози қўйиш ва даражасини аниқлаш;<br /> 2) иккиламчи АГ ни эхтимолий сабабларини инкор қилиш учун скрининг ўтказиш;<br /> 3) АГ ривожланишига олиб келувчи факторларни аниқлаш( қорин айланаси, дори воситалар, наслийлик);<br /> 4) ёндош касалликларини аниқлаш;<br /> 5) АГ, ЮҚТ, цереброваскуляр ёки буйрак касалликлари билан боғлиқ орган зарарланиши мавжудлигини аниқлаш.<br />     АБ ни ўлчаш принциплари:<br /> ✓ 18 ёшдан катта барча ахоли АБ ўлчанади ва тиббий карта (ф -025) га регистрация қилинади. <br /> ✓ Агар АГ <em>оптимал </em>бўлса, навбатдаги ўлчашни максимал хар 5 йил муддатда<u> амалга </u>оширилади<br /> ✓ Агар АГ нормал бўлса, хар 3 йилда ўлчаб турилади<br /> ✓ Агар АГ юқори нормал(135-140 мм.сим.уст.) бўлса, кейинги ўлчаш 1 йилдан сўнг етказилади<br /> ✓ 50 йошдан юқори инсонлар давленияси тез-тез етказилади, бу ёш ўтган сайин АГни ошиб бориши билан боғлиқ<br /> ✓ Иккала қўлда хам АБ ўлчаш мақсадга мувофиқ(одатда беморнинг врачга 1- ташрифида). Систолик артериал босим миқдори иккала қўлда 15 мм.сим.уст. дан юқори бўлса, атеросклероз касаллиги хақида ўйланади.<br /> ✓ Беморнинг кейинги ташрифида АБ ни беморнинг АБи юқори чиққан қўлида ўлчаш керак<br /> ✓ Энди қандай қилиб АГ диагнозини  қўйишни ўрганамиз:<br />   -- Бемор ташрифида АБни бир неча  бор ўлчаб кўрилади: 1-2 мин. танаффус билан 2 марта ўлчаш, қачонки биринчи 2 та ўлчашдаги фарқ 10 мм.сим.уст.дан юқори бўлса, 3- марта АБ ўлчанади. Бунда айни бемор учун АБ сифатида охирги 2 та ўлчаш натижасининг ўртача арифметик қиймати олинади(масалан, 2- ўлчашда 140, 3-ўлчашда 150 бўлса, беморнинг АБ = 145 бўлади).<br />   -- шунингдек, АБни хақиқий миқдорини уйда бемор томонидан ўлчаш орқали аниқлаш мумкин: бунда &quot;оқ халат&quot; гипертензияси ва &quot;маскированная гипертензия&quot; синдромларига шубха бўлса ўтказишга кўрсатма бўлади<br /> ✓ АГ ли барча беморларда тинчликда пулсини бахолаш керак, бу юрак ритми ва аритмияларни аниқлаш учун керак.</p>
  <p> Сўнгра беморларда тиббий анамнезни сўралади ва хавф омиллари бахоланади(чекиш, ичиш, уйқу холати, инсульт, инфаркт, бош оғриғи, юрак сохадаги оғриқ, полиурия, гематурия, оёқ-қўллар совуққотиши, ош тузи миқдорини кўп истеьмол қилиш, кўриш бузилиши)<br />   Қуйида иккиламчи(симптоматик) АГ белгиларини кўриб ўрганамиз:<br />   ✓ АГнинг 2-, 3-даражаларининг ёшларда учрашиш (&lt;40) ёки тўсатдан АГ аниқланиши ёки қарияларда АГ кечишини бирдан ёмонлашиши;<br /> ✓ анамнезда буйрак/сийлик йўллари касаллиги борлиғи<br /> <u> ✓ </u>яқин орада наркотик препаратлар, ГКС, назал вазоконстрикторлар, химиотерапевтиклар қабул қилинганлиги;<br /> ✓ қайталаниб кечувчи терлаш, бош оғриғи, тревога, юрак ўйнаши(феохромоцитома)<br /> ✓ Тўсатдан юзага келган ёки диуретиклар қабули билан боғлиқ гипокалиемия эпизодлари, мушак холсизлиги ва судурги хуружлари(гипералдостеронизм)<br /> ✓ қалқонсимон ва парақалқонсимон безлар патологияси<br /> ✓ айни дамда орал контрацептивлар Ичаётганини<br /> ✓ анамнезда тунги апноэ синдроми мавжудлиги.<br />   Физикал текширув ўтказилади(тана масса индекси ва талий айланаси ўлсанади)<br />    Нишон аъзолар зарарланиши белгилари бор-йўқлиги аниқланади:<br /> - неврологик текширув ва кошнитив статусни бахолаш;<br />   - гипертоник ретинопатия учун фундоскопия(иложи бўлса);<br />   - юрак ва уйқу артериялари палпацияси ва аускултацияси<br />   Иккиламчи гипертензиялар бор-йўқлиги бахоланади:<br /> ￼</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/a7/b0/a7b03645-1696-425e-8de9-be530b07ca3a.jpeg" width="714" />
  </figure>
  <p><br />   Юқоридагилар бўйича хулоса чиқарилади ва лаборатор текширувлар ўтказилади:<br /> ￼</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/a5/51/a551d839-2806-4e53-985e-df9914290625.jpeg" width="711" />
  </figure>
  <p><br />    ГК ли кўплаб беморлар амбулатор, яьни уй шароитида эффектив даволаниши мумкин. <br /> Госпитализацияга кўрсатма:<br /> ￼</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/61/b6/61b630f7-4d63-4a13-8dc5-3ea0298f61b4.jpeg" width="1186" />
  </figure>
  <p></p>
  <p>    ФАРМАКОТЕРАПИЯ<br /> Для медикаментозного лечения применяются пять основных классов препаратов: ингибиторы ангиотензин-превращающего фермента (иАПФ), блокаторы <br /> рецепторов ангиотензина, блокаторы кальциевых каналов, тиазидные и тиазидо-подобные диуретики и β-адреноблокаторы. Для терапии АГ рекомендуются <br /> пероральные пролонгированные препараты 12–24-часового действия. Рекомендуется применять алгоритмы терапии при определенных состояниях. Отдается <br /> предпочтение фиксированным комбинациям. Эффективность терапии оцени-<br /> вается через 2 нед терапии.<br /> Этот алгоритм подходит для большинства пациентов с поражением органов, <br /> обусловленным АГ, цереброваскулярной болезнью, диабетом или заболеваниями <br /> периферических артерий. β-Адреноблокаторы могут быть целесообразны на любом <br /> этапе лечения при наличии специфических показаний к их назначению, например <br /> при СН, стенокардии, перенесенном инфаркте миокарда, фиб рилляции предсердий, или у молодых женщин, планирующих беременность, либо беременных.<br /> ￼</p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/a7/07/a70749c9-49da-4ff7-a0f3-1562bd80e9a0.jpeg" width="1233" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/30/94/309469a6-5387-4de3-b65b-b031ed44c1d4.jpeg" width="679" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/3e/1a/3e1ac7e5-35f0-4ebe-963e-dba4a79669c9.jpeg" width="1270" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/c4/a6/c4a6fab4-edab-4d12-8317-560c77bbba12.jpeg" width="1237" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/f2/9b/f29b2a91-e327-4c14-b117-2a7f625d1f29.jpeg" width="720" />
  </figure>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/19/0d/190df83a-9aa7-4c16-849a-42ae5afbfa56.jpeg" width="720" />
  </figure>
  <p><br />   Фойдаланилган адабиёт: </p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/8b/36/8b36bcd8-e759-4c6a-ac18-e27f086016c7.jpeg" width="720" />
    <figcaption>12-24 бетлар.</figcaption>
  </figure>
  <hr />
  <p><br /> ￼Каналимиз 👉 @alikulov_sx 👈</p>
  <p><br /> ￼<br /> <br /> ￼</p>
  <p>￼<br /> ￼<br /> </p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/ETA6gGgS2</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/ETA6gGgS2?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/ETA6gGgS2?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Ўраб олувчи темиратки</title><pubDate>Sat, 18 Apr 2020 08:57:31 GMT</pubDate><description><![CDATA[<img src="https://teletype.in/files/86/92/86921e71-2b02-49ca-a111-5e5ec15d64d6.jpeg"></img>Òrab oluvchi temiratki
 Qòzğatuvchi nomi Varizella virus
 Kasallik soğlom odamda yuzaga kelishining sabablari oddiy: travma, sovuq qotish; shuningdek, pnevmoniya, limfoleykoz, limfogranulematoz, rak metastazlarining asorati sifatida uchraydi
 Kòproq bahor va kuzda uchrashi aniqlangan.]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <p>Òrab oluvchi temiratki<br /> Qòzğatuvchi nomi <em>Varizella virus</em><br /> Kasallik soğlom odamda yuzaga kelishining sabablari oddiy: travma, sovuq qotish; shuningdek, pnevmoniya, limfoleykoz, limfogranulematoz, rak metastazlarining asorati sifatida uchraydi<br /> Kòproq bahor va kuzda uchrashi aniqlangan.</p>
  <hr />
  <p><em>Yashirin davri</em> 2-3 hafta. Kasallik zararlangan nerv tolasi(kòpincha qovurğalararo nervlar) yònalishi bòyicha <u><em>nevralgik oğriq</em></u>(kòpincha chidab bòlmas) bilan boshlanadi. Isitma, bosh oğriq, zararlangan soha terisida achishish, qichishish belgilari ham kuzatiladi. Alohida sezuvchan nerv yònalishi bòyicha òlchami 3-5 sm va undan ham kòp bòlgan chegaralangan <em>pushti doğlar</em> paydo bòladi. Mana shu doğlar paydo bòlgandan sòng 1-hafta oxiri yoki 2- haftada doģlar ustida zich joylashgan <em>pufakchalar</em>(0,1-0,3 sm) paydo bòladi. Pufakcha ichi shaffof suyuqlik bilan tòlgan bòladi. Doğlar ustida pufakcha toshishi bir vaqtda bòladi, va toshmaning umumiy kòrinishi <em>polimorf</em> bòlishi mumkin. </p>
  <p>Zararlanish òchoqlari soni turlicha(1 yoki undan kòp); alohida hollarda, òchoqlar bir-biriga zich joylashadi va &quot;<em>сплошная</em> <em>лента</em>&quot;ni hosil qiladi. Pufakcha paydo bòlgandan sòng bir necha kun òtib shaffof pufakcha suyuqligi xiralashadi, eritematoz fon esa odatda sezilarli darajada oqaradi, va pufakchalar xuddiki soğlom terida joylashadi.  </p>
  <figure class="m_original">
    <img src="https://teletype.in/files/86/92/86921e71-2b02-49ca-a111-5e5ec15d64d6.jpeg" width="4160" />
    <figcaption>Gerpetik xarakterli toshmalar joylashuvi</figcaption>
  </figure>
  <p>Pufakchalar 6-8- kunidan boshlab quriy boshlaydi, <em>pòstloq(корочка</em>) hosil qiladi, pòstloq(корочка) esa 3-hafta oxiriga kelib òzi tushib keta boshlaydi. Shundan sòng terida yengil pigmentatsiya qolishi mumkin. Ba&#x27;zan, yoshi kattalarda, nevralgik oğriq turlicha intensivlikda kechishi mumkin va bu oğriqlar teri toshmalari tuzalib ketgandan sòng ham yana bir necha oygacha chòzilishi mumkin. Zararlanish bir tomonlama bòladi odatda. Bunda nerv yòllari bòylab limfa tugunlar kattalashishi va oğriqliligi kuzatiladi.</p>
  <p></p>
  <hr />
  <p>Agar zararlanish òchoqlari peshona, burun va kòz kosasi usti sohalari innervatsiyasi bilan boğliq bòlsa, kasallik juda oğir kechadi. Bunda klinika nevralgik oğriq + qizarish, peshona qovoq, burun, chakka va konyunktiva shishi + kòz yosh oqishi, yoruğlikdan qòrqish + yuqorida keltirilgan toshma manzarasi shaklida kechadi. Agar kerakli shu klinika davrida tayinlanmasa yanada kuchli oqibati yomon asoratlar kelib chiqadi. <br /> Òrab oluvchi temiratkining klinik formalarini òrganamiz:</p>
  <p> - <em>abortiv</em>; bunda pufakcha bòlmaydi, balki pushti fonda papula hosil bòladi, papula tezda yòqolib ketadi;<br /> - <em>bullyoz</em>; bunda pufakchalar zich joylashib guruhlashadi(birlashib ketadi)<br /> - <em>gemorragik</em>; pufakcha ichida gemorragiya bòladi, soģayishdan sòng òzidan chandiqcha qoladi;<br /> - <em>gangrenoz</em>; eng oģir kòrinishi. Òzidan yaralanish, qòpol chandiq qoldiradi. Oğriq juda kuchli va uzoq(6-8 hafta) bòladi.<br /> - <em><u>tarqalgan gerpes</u></em>; bunda alohida(aberratsiyalangan) pufakchalar tananing turli qismlarida joylashadi(bunda zararlangan nerv tolasi bòyicha ham toshishi hisobga olinadi). Bu esa suvchechak toshmasini eslatadi.<br /> Ўраб олувчи темираткининг ўзига хос шакли мавжуд - бу <em>Хант синдроми</em>. У қуйидагича клиникага эга: қулоқ сохадаги кучли невралгик оғриқ, қулоқ ва юз нервларининг неврит, қулоқ атрофи, ташвиш эшитув йўли  терисида, баьзан эса оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватида герпетик тошма. Айни шундай клиникада зарур ёрдам берилмаса менингоэнцефалит кўпинча ривожланади.<br /> Ўраб олувчи темираткида шунингдек, сезувчанлик бузилиши, анестезия, гипестезия, гиперестезия, парестезия бўлиши мумкин. Баьзан трофик, томир ва секретор бузилишлар аниқланади, тер ажралиши бузилиши, соч тўкилиши хам мумкин. Шуни хам айтиш керакки, герпетик невритр ривожланиши тери ўзгаришларисиз хам кечиши мумкин. Ўраб олувчи герпес рецидиви жуда хам кам холларда кузатилади.<br /> <u>Диагноз</u>. Диагноз қўйиш қийинчилик туғдирмайди одатда: <br /> - нерв йўналиши бўйлаб жойлашган тошма;<br /> - бир томонлама зарарланиш;<br /> - невралгик оғриқ;<br /> - теридаги пуфакчаларнинг мономорф характердалиги ўраб олувчи иемираткини терининг бошқа касалликларидан ажратиб туради, жумладан оддий герпесдан.<br /> Лаборатория: лейкоцитоз, лейкоцитар формуланинг чапга силжиши, эозинофилия, ЭЧТ ошиши, ликворда йаллиғланиш <u>характери </u>-<u> лимфоцитар плеоцитоз, оқсил </u>миқдориошиши<u>.</u><br /> <u>Даволаш</u>. Этиопатогенетик терапия қилиш керак. <br /> 1. Вируси ядро структурасига бевосита таьсир этувчи сифатида <em>дезоксирибонуклеаза</em> нинг 25 мги хар 4 соатда 6-10 кун давомида берилади. <br /> 2. Кенг спектрли антибиотиклардан бирортаси тайинланади.<br /> 3. Деcенсибилизацияловчи воситалардан бирортаси(димедрол, диазолин, тавегил, супрастин, кальция хлорид) берилади.<br /> 4. Оғир холларда гормонал терапия(гидрокортизон-ацетат, преднизолон, дексаметазон) яхши эффект кўрсатади.<br /> 5. Зарарланган ганглий, бош мия нервлари ва периферик нервлар шишини ликвидация қилиш учун дегидрацацион терапия(магний сульфат, лазикс, фуросемид ва б.) ўтказилади.<br /> 6. Оғриқ синдромини бартараф қилиш учун анальгин 50% эритмасини новокаин билан ва B1, B12 витаминларини 500-1000 мкг дан инекция қилинади. Ўта кучли невралгик оғриқларда промедол, омнопон ва реперкуссион новокаинли блокадага кўрсатма бўлади. <br /> 7. Пуфакчаларга тегинишдан сақланиш лозим, атроф терига эса эхтиёткорлик билан стрептоцидни майдалаб сепиш мумкин. Махаллий 0.25% оксолинли маз қўлланади. Тузалиб битаётган тошмаларга облепиховое масло, витамин А тутувчи мазларни қўллаш тузалиш жараёнини тезлаштиради.<br /> 8. Физиотерапия. УВЧ-терапия, импулс режимли ултратовуш терапия. Албатта физиотерапияни қўллаш касаллик босқичига боғлиқ(ўткир яллиғланиш босқичида қатьий қарши кўрсатма) ва бунда тошмаларга қўл билан тегишдан сақланиш лозим.<br /> 9. Ўткир яллиғланиш жараёни ликвидациясидан сўнг зарарланган нервлар регенерация қобилиятини ошириш учун стимулловчи препаратлар буюрилади(галантамин, прозерин, нивалин, стекловидное тело, алоэ ва б.</p>
  <p></p>
  <p> </p>
  <p>Фойдаланилган адабиёт: &quot;Клиника и лечение заболеваний периферической нервной системы&quot;. Н.М. Маджидов, М. Мамаджанов, Р.А. Амасьянц. 151-154.</p>
  <p>Kanalimiz @alikulov_sx</p>

]]></content:encoded></item><item><guid isPermaLink="true">https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/MwOSJx9fd</guid><link>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/MwOSJx9fd?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov</link><comments>https://teletype.in/@mr.sadullo.alikulov/MwOSJx9fd?utm_source=teletype&amp;utm_medium=feed_rss&amp;utm_campaign=mr.sadullo.alikulov#comments</comments><dc:creator>mr.sadullo.alikulov</dc:creator><title>Ўраб олувчи темиратки</title><pubDate>Sat, 18 Apr 2020 08:38:34 GMT</pubDate><description><![CDATA[
 Ўраб олувчи темираткида шунингдек, сезувчанлик бузилиши, анестезия, гипестезия, гиперестезия, парестезия бўлиши мумкин. Баьзан трофик, томир ва секретор бузилишлар аниқланади, тер ажралиши бузилиши, соч тўкилиши хам мумкин. Шуни хам айтиш керакки, герпетик невритр ривожланиши тери ўзгаришларисиз хам кечиши мумкин. Ўраб олувчи герпес рецидиви жуда хам кам холларда кузатилади.]]></description><content:encoded><![CDATA[
  <hr />
  <hr />
  <hr />
  <p><br /> Ўраб олувчи темираткида шунингдек, сезувчанлик бузилиши, анестезия, гипестезия, гиперестезия, парестезия бўлиши мумкин. Баьзан трофик, томир ва секретор бузилишлар аниқланади, тер ажралиши бузилиши, соч тўкилиши хам мумкин. Шуни хам айтиш керакки, герпетик невритр ривожланиши тери ўзгаришларисиз хам кечиши мумкин. Ўраб олувчи герпес рецидиви жуда хам кам холларда кузатилади.</p>
  <hr />
  <p></p>
  <p> </p>
  <p></p>
  <hr />

]]></content:encoded></item></channel></rss>