Ислом динида бўлмаган эркин ижодкорларнинг Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи вассалам ҳақларидаги эътирофлари.
Биз сени оламларга фақат раҳмат қилиб юбордик.
1. Инглиз руҳонийси Р. Босворт-Смит (1839-1908) ўзининг китобида шундай ёзади:
“Муҳаммад ﷺ бир вақтнинг ўзида ҳам Рим папаси, ҳам Цезарь каби эди, лекин у Папачалик қудратга ва цезардек легионларга эга бўлмаган. Унинг доимий армияси, тансоқчилари, саройлари ва доимий йиллик даромади йўқ бўлган. Aгар қачондир ва кимдир ўзини илоҳий юқоридан берилган ҳуқуқ орқали бошқарганини эълон қилишга ҳақли бўлса, у Муҳаммад ﷺ бўлар эди, чунки унинг ғоявий таъсири ва куч-қудрати ҳеч қандай дастаксиз ва устанларсиз ўсиб, тарқалиб борарди.
Р. Босуорт Смит. " Mohammed and Mohammedanism". Лондон, 1874 г ., 92-бет
(https://books.google.co.uz/books/about/Mohammed_and_Mohammedanism.html?id=fUw7Eks1UooC&redir_esc=y)
2. Доктор Густав Вейл (1808-1889) — немис шарқшуноси олими:
“Муҳаммад ﷺ ўз қавми учун ёрқин намуна бўлган. Унинг хулқи чиройли ва бенуқсон эди. У шунчалик камтар эдики, саҳобаларнинг алоҳида ўзига ҳурмат кўрсатишини истамайдиган ва ўзи қила оладиган ишни хеч қачон қулларга қилишни буюрмайдиган одам бўлган. Ҳар ким ўзи истаган вақтда унга мурожаат қилиши мумкин эди. У беъморларни зиёрат қиладиган ва барчага бирдек ҳамдард бўлган. Унинг очиқкўнгиллиги ва саховати чексиз эди, жамият фаровонлиги йўлида доимо ғамхўр бўлган.
Weil, Dr. Gustav: “History of the Islamic Peoples” китоби: Cornwell 1947. Brockelmann, Carl (publisher): (27-бет)
https://hostnezt.com/cssfiles/islamichistory/History%20of%20Islamic%20People%20By%20S-Khuda%20Bukhs.pdf
3. Удо Шефер (1926-2019) немис ҳуқуқшуноси ва диншунос олим:
Бугунга келиб ҳеч бир замонавий олим Муҳаммад ﷺ нинг ёлғончи эканлиги ҳақидаги даъволарга жиддий қарамайди. Пайғамбарнинг кўнгли очиқлиги ва эътиқодининг самимийлиги бугун ҳар томонлама эътироф этилган.
Schaefer, Dr. Udo: Muhammad – ein Lugenprophet? Eine Klarstellung gegenuber des katholishen Glaubens, S, 4
https://www.yumpu.com/de/document/view/11332396/muhammad-ein-lugenprophet-eine-klarstellung-udo-schaefer
4. Ҳамилтон Aлександр Росскин Гибб (1895-1971) - британиялик арабшунос ва ислом олими, машҳур тилшунос, араб тили тадқиқотчиси, Лондон, кейин Оксфорд университети профессори, 1955-1964 йилларда еса Гарвард университетининг арабшунослик профессори:
“Макка аҳли ундан мўъжиза кўрсатишни талаб қилган вақтда, Пайғамбар Муҳаммад ﷺ муносиб жасорат ва иймон кучи билан ўзининг илоҳий вазифасини исботлаш учун Қуръон матнига мурожаат қилди. Ўша пайтлари барча араблар сингари Маккаликларнинг ҳам шеърияти ва сўз устамонлиги жуда юқори турган. Aгар Маккаликлар даъво қилганидек Қуръон Ҳудонинг ваҳийси бўлмаса ва фақат Муҳаммад ﷺнинг ўзи ўйлаб топган бўлганида, у ҳолда у билан бемалол нотиқликда ва Қуръондек оятлар яратишда рақобатлашган бўлишар эди. Уларнинг ҳар бири ҳеч бўлмаса ўн оят ёзсин. Aгар ёзолмасалар (ва, албатта, ёза олмасалар), Қуръонни очиқ-ойдин илоҳий оят, Парвардигор томонидан нозил қилинган мўъжиза деб билсинлар".
H. A. R. Gibb, Islam-A Historical Survey (Oxford University Press: 1989), 28
https://www.amazon.co.uk/ISLAM-Historical-H-R-Gibb/dp/B00VIN9HXE
5. Жон В. Драпер (1811-1882), америкалик файласуф ва тарихчи:
“Византия императори Юстиниан, шубҳасиз, ўзининг даврида инсониятнинг интеллектуал ривожланишига катта таъсир кўрсатди, аммо эрамизнинг 569 йилида унинг вафотидан кейин тўрт йил ўтгач, Арабистонда, Маккада инсониятга энг катта таъсир кўрсатган инсон - Муҳаммад ﷺтуғилди. У кўплаб империяларнинг диний раҳбари бўлган, унинг ғояси ҳозирда инсониятнинг учдан бир қисмининг ҳаётини бошқаради. Худонинг Расули унвонини эҳтимол мана шулар тасдиқлайди.
Джон У. Драпер. " A HISTORY OF THE INTELLECTUAL DEVELOPMENT OF EUROPE.
BY JOHN WILLIAM DRAPER, M.D., LL.D.,
Professor of Chemistry and Physiology in the University of New York;
Author of a "Treatise on Human Physiology,"
c., c. NEW YORK: HARPER BROTHERS, PUBLISHERS,
https://www.h-net.org/~bahai/diglib/books/A-E/D/draper/drap2.htm