Капетане Лазићу
Пантери кад прођу српски земљама
Крви тада јаче тече венама
На челу колоне увек то се зна
Командује храбро љути јуначина
На челу колоне увек то се зна
Командује храбро љути јуначина
Капетане Лазићу народ тебе воли
Храбри су храбри твоји соколови
Капетане љути, народ добро зна
Да си јунак прави то је истина
Капетане љути заклињем те богом
Цела се гарда поноси са тобом
Још ниједну битку ниси губио
Ни заставу већим жаром љубиjо
Капетане љути нек 'се пијесма чује
Враћају се гардисти, транспортери брује
У животу ти си много губио
Ал 'заставу истим жаром љубио
Пантеры как пройдут по сербским землям
То кровь кровь тогда бежит по венам сильнее
Во главе колонны, всегда это известно
Командует храбро лихой герой
Во главе колонны, всегда это известно
Командует храбро лихой герой
Капитан Лазич, народ тебя любит;
Храбры, храбры твои соколы!
Лихой капитан, народ хорошо знает
Что ты настоящий герой, это правда.
Лихой капитан, клянусь тебе богом
Вся гвардия гордится тобой
Ты ещё ни одного боя не проиграл
И никто не целовал знамя с большим жаром
Капитан храбрый, пусть звучит песня,
Возвращаются гвардейцы, БТРы гудят
В жизни ты многое терял
Но знамя с прежнем жаром целовал
Љубиша Лазић рођен је 14.09.1964. године у Бијељини, гдје је завршио основну и средњу школу. Потиче из сељачке породице од оца Рајка и мајке Наде. Школу резервних официра завршио је у Карловцу 1983. године у Наставном центру Мекушје.
У рат улази као поручник на дужности командира инжињеријске чете. Убрзо добија чин капетана и дужност начелника инжињерије у бригади. Након крвавих борби у септембру 1992. године и погибије команданта Бранка Пантелића, Лазић долази на нову дужност начелника штаба бригаде и на тој дужности остаје све до 11. јула 1995. године., када преузима дужност команданта на којој остаје све до 22. марта 1996. године. У току рата Лазић је два пута ванредно унапријеђен у виши чин од начелника генералштаба, генерал пуковника Ратка Младића и крај рата дочекује у чину мајора.
Указом предсједника Републике Српске др. Радована Караџића, одликован је Златном медаљом за храброст и Орденом Милоша Обилића. 2003. године добитник је Златне значке општине Бијељина за неизмјеран допринос развоју средине у којој живи, а 2009. године добитник Златне значке општине Бијељина за његовање слободарских традиција одбрамбено ослободилачких ратова. Живи у Голом Брду, ожењен је и има четворо дјеце.
Источник: http://www.crveneberetke.com/garda-panteri/
↑ вверх Start (закреплённый пост)
↓ вниз Пјесма о Маузеру