Тао Те Тзин
Коментар прєкладатеља
Читатељи, ктори знајут о Тао Те Тзин, сут освєдомјени, же туты труд не јест можливо буквално и дословно прєвести на модерне језыкы, либокакы прєвод Тао Те Тзин всегда јест једино интерпретација. На то јест множство причин, о кторых можно прочитати в иных информацијных изтоках, напримєр на википедији. Ја не буду излишны раз повторјати то, что уж је написано великој коликостју авторов на всих језыках. Кратко говоречи, специфика дрєвнего китајского језыка то не дозвољаје. Једнакоже, за мене то не было проблемом, але наопак было предностју. Ибо, прво – не јесм говоритељ китајского језыка, слєдоватељно оригиналны китајскы текст за мене не јест доступны. Второ, не имал меты створити највыше автентичны прєвод, затому же цєљевы језык прєвода был меджусловјанскы. Але то не значи, же вы будете читати моје измысљења и фантазије.
Даље ја појасњу, как был сдєлан тутој текст.
Ја послуживал се англијскыми интерпретацијами Тао Те Тзин, вечиснство из кторых сут доступне тут. Најглавно ја користал прєводы од Stephen Mitchell, Davin Hinton, Derek Lin, Agnieszka Solska, Gia-Fu Feng, Ursula K. Le Guin, Ron Hogan и J. H. McDonald, једнако, понєкогда ја обрачал се и к иным прєкладам. Главноју задачеју за мене было јасно и разумливо прєдати смысл на меджусловјанскы језык, вслєд чего јесм старал се избегти избыточных метафор и игры слов, кторы могли бы утежити разумење меджусловјанскому читатељу. Једноврєменно с тым, јесм не хтєл дєлати тескт занадто простым и лишати јего оригиналных смыслов, затом читатељу буде потрєбно напружити усиља и послуживати се асоциативностју доступного јему вокабулара, же бы возпријети туту интерпретацију. Але то не означаје, же тескт буде тежко читати. Јесм приложил много старања, да бы вы могли добыти радост, равну тој, ктору ја добыл, прєкладајучи тутој великолєпны труд китајскых филозофов на МС.
1
Тао, кторо можливо описати словами
не јест истинно Тао.
Тао, кторо имаје име
не јест Вєчно Тао.
Безименно јест заправду вєчно.
Именовање јест изток обычных прєдметов.
Свободными од желањев,
можемо сразумети тајну.
Увезнувшими в желањах,
можемо видєти једино видиме пројавјења тајны.
Једнакоже тајна и јеј пројавјења
изходет из једного изтока.
Туты изток имаје име темнота.
Темнота породжена темнотоју
Јест врата к разумењу всего.
2
Когда људи мнєвајут нєчто красивым,
Ине предметы ставајут некрасивыми.
Когда људи мнєвајут нєчто добрым,
Ине предметы ставајут злыми.
Бытје и небытје створјајут једно друго.
Тежкост и легкост подпирајут једна другу.
Долгост и краткост иззначајут једна другу.
Высоко и низко сут зависне једно од другого.
Прєд и потом слєдујут једин за другым.
Затом Прємудры
Дєје бездєјствујучи
и учи молчечи.
Предметы јавјајут се и он дозвољаје јим јавјати се;
предметы изчезајут и он дозвољаје јим изчезати.
Он имаје, але не владєје,
Он дєје, але ничего не очекываје.
Когда јего дєло сдєлано, он јего забезпаметује.
Затом он трваје вєчно.
3
Ако ли возвысиш даровитых,
Меджу људми будут разпрје.
Ако ли прєоцениш имуток,
Људи будут красти.
Не изставјај своје богатство,
иначе људи будут завидєти.
Прємудры веде
изпраздњајучи разум људиј,
наполњајучи јих брјухо,
ослабјајучи јих амбиције,
усиљајучи јих рєшимост.
Он помагаје људам забезпаметити
всечто они знајут, всечто они желајут,
и замєшиваје тых, кто мысли, же имаје одповєд на либокако пытање.
Практикуј одрєчење од дєјаниј,
и всечто сложи се.
4
Тао је подобно кладезу без дна:
јего неможливо изкористати цєлком и неможливо наполнити.
безконечно глубоко, оно је източник всех вєчиј.
Оно отупљаје, что је остро, развезываје свезкы,
заслањаје подсвечено, и сједињаје с прахом всечто понєкогда јествовало.
Оно је скрыто, але всегда присутно.
Ја не знају, одкуда оно појавило се.
Оно старєјше, неж бог.
5
Тао јест независно;
оно породжаје како добро, тако и зло,
и ничто за њего не имаје долготрајној цєнности.
Прємудро је безпристрастно;
оно пријмаје како грєшников так и светых.
Тао је подобно пључам:
Оно је пусто, але безконечно способно.
Чим выше јего користаш, тым выше оно изтворјаје.
Чим выше о њем говориш, тым менше јего разумеш.
6
Тао јест Велика Мати:
како отворјена долина безконечного створења,
ктора никогда не досегаје конца.
Все мы имајемо Тао внутри нас.
Нам потрєбно једино јим послуживати се.
7
Тао је безконечно и вечно.
Зачто оно вечно?
Оно никогда не роджало се;
затом оно не може умрєти.
Зачто оно безконечно?
Оно не имаје никакых желањев за себе;
затом оно присутно во всех јестествах.
Прємудры стоји позади;
Затом он впрєди.
Он привезан к ничему;
Затом он једин со всем.
Затом же он забезпаметовал о себе,
он је до конца изполнен.
8
Врховно благо је подобно водє,
ктора напајаје всечто је живо, не ставечи того цєља.
Оно задовољено навет в тых мєстах, кде људи одчувајут прєзир.
Затом оно јест подобно Тао.
В жилишчу, живите близко к земје.
В мыслењу, држите се простого.
В спору, будте честными и великодушными.
Во владєњу, не пробујте контроловати.
В работє, дєлајте что вам пријаје.
В родинном житју, будте цєлком присутными.
Когда јесте задовољени быти напросто собоју
и не сравнивајете себе и не конкурујете ни с кым,
все будут вас поважати.
9
Наполните чашу до краја
и она разлије се.
Прєострите нож
и јего острије скоро отупи се.
Гоните се за грошами и титулами
и ваше срдце никогда не разтискнет се.
Дбајте об одобрењу другых људиј
и вы навсегда будете јих невољником.
Дєлајте вашу работу, потом уходите.
То јест јединствены пут до успокојења.
10
Можеш ли ты задржати разум од јего путовања
и фокусовати се на првопочетковом чувањю јединства?
Можеш ли ты дозвољити својему тєлу быти гыбкым,
како тєло новородженца?
Можеш ли ты очистити своје внутрено зрєње,
допока не будеш видети једино свєтло?
Можеш ли ты љубити људиј и водити јих,
без налагања твојеј вољи?
Можеш ли ты соочати се с најважнєјшими стварами,
дозвољајучи вєчам пробєгати в јих поредку?
Можеш ли ты забезпаметовати, что знајеш,
же бы сразумети все, что јествује реално?
Породжати и крмити,
имати без владєња,
дєјати без очекывања награды,
водити и не старати се контроловати,
то јест Врховна Честност.
11
Мы сједињајемо спицы в коло,
але централна дира јест тым,
что дозвољаје јему врачати се.
Мы формујемо глину в грнец,
але пустота внутри јест тым,
что дєлаје јего користным.
Мы будујемо дом из дрєва и цеглы,
але простор внутри дєлаје јего пригодным за житја.
Затом же корист произходи од јествујучего;
Пригодност произходи од пустоты.
12
Прємного колора ослєпјаје око.
Прємного звука оглушаје ухо.
Избыток вкуса дєлаје јего отупєлым.
Мысљи ослабљајут разум.
Желања сушет срдце.
Прємудры слєди за свєтом,
але довєрјаје јего внутреному зрєњу.
Он дозвољаје вєчам приходити и уходити.
Јего срдце одкрыто како нєбо.
13
Успєх јест такым же опасным,
како и неуспєх.
Надєја јест такоју же пустоју,
како и страх.
Что значи, же успєх и неуспєх сут равнако опасне?
Влєзаш или слєзаш по ступњам драбины,
твоја позиција всегда нестабилна.
Когда стојиш на земје двома ногами,
тогда будеш имати тврды баланс.
Что то значи, же надєја и страх сут равнако пусте?
Надєја и страх обадвє сут фантомы,
кторе изјавјајут се, когда мыслиш о собє.
Когда мы не видимо себе како себе оддєлно,
чего нам бојати се?
Гледај на свєт, како на твоје Ја;
Тогда всечто може довєрити тобє дбање.
Љуби свєт како твоје Ја;
Тогда ты сможеш заправду дбати над всем.
14
Гледај, и не сможеш јего увидети.
Слушај, и не сможеш јего услышати.
Сегај, и не сможеш јего досегнути.
Понад оно не јест јарко.
Пониз оно не јест мрачно.
Неугледно, неименујемо,
оно врачаје се в сутство пустоты.
Форма, ктора вкључаје в себе все формы,
Изображење без образа,
незримо, внє либокакых појетиј.
Приближи се, и оно не имаје почетка;
Слєдуј за њим, и оно не имаје конца.
Ты не можеш познати јего,
але ты можеш јим быти,
будучи в успокојењу с твојим животом.
Напросто сразумеј одкуда ты пришел:
то јест сучност мудрости.
15
Дрєвни мудреци имали глубоко и незримо знање.
Јих мудрост была непостигајемоју.
Не имајемо способа то описати;
Једино, что можемо описати јест јих внєшны изглед.
Они были остражны,
како нєкто прєправјајучи се чрєз покрыты ледом поток.
Вниматељными, како војин на територији непријатеља.
Учтивыми, како гост.
Колзкыми, како тајаjучи лед.
Готовыми пријети каку-либо форму, како одрєз дрєва.
Пријмајучими, како долина.
Загадочными, како мутне воды.
Имаш ли достаточно трпєња абы дочекати се,
допока грез оседе и вода стане чистоју?
Можеш ли прєбывати без двигања,
допока трєбујемо дєјство не возникне само?
Мудрец не ишче изполњења.
Ибо кто не ишче и не очекываје,
Тој може быти присутным и привитати всечто приходече.
16
Изпраздни свој разум од всех мысљиј,
Дозволи својему срдцу быти в покоју.
Гледај за безпоредком и замєшањем всего живого,
але обмысљај јего возврат к изтоку.
Каждо сутство во всесвєту врачаје се к обчему изтоку.
Врачење к изтоку јест спокојство.
Когда нєчто ставаје ничем,
оно сједињаје се с Тао.
Ако ли не разумеш что јест изток,
ты спотыкаш се в замєшање и тужиш.
Когда разумеш одкуда ты пришел,
Природно ставајеш толерантным, незаинтересованым, забавјеным,
добрым како бабичка,
достојным како краљ,
погруженым в чудо Тао,
Можеш соочати се с чим-либо, что принесе живот,
и когда пријде смрт, ты будеш готовы.
17
Когда Прємудры управјаје, људ једва знаје о јего јествовању.
Слєдујучи лєпши водж јест тој, кторого љубет.
Потом тој, кторого бојет се.
Најгорши јест тој, кторого прєзирајут.
Ако ли не довєрјајеш људам,
људи не будут тобє довєрјати.
Прємудры не говори много, он дєје.
Когда јего дєло сдєлано,
људи говорет: "Удивитељно:
мы јесмо всечто то сдєлали, все мы сдєлали самостојно!"
18
Когда људи утрачајут свез с Тао,
они починајут говорити об "праведности" и "светости".
Когда људи забезпаметајут о том, что јест истина,
они починајут говорити об "самоочевидных правдах".
Когда људи утрачајут поважење једин до другого,
они починајут говорити об "родинных цєнностјах" и "сыновјем почитовању".
Когда нација падаје в хаос,
људи починајут говорити о "патриотизму".
19
Одстраните светост.
Људи сразумејут истину и будут шчестливи.
Избавите се од морали.
Људи будут једин другого поважати и поступати праведно.
Одстранити цєну и корист.
Људи не будут красти и разбојничати.
Але же бы туте три поукы были докончене,
Потрєбно додати најважнєјшу чест:
будте простыми и правдивыми.
Ограничите своје амбиције,
Ограничите своје желања.
20
Не трати много часу,
мыслечи о глупостах.
Зачто тебе безпокојити се,
сугласни ли с тобоју људи?
Зачто тебе безпокојити се,
мнєвајут ли тебе красивым?
Зачто тебе безпокојити се,
о всех тутых вєчах, кторе страшајут осталых?
Нехај други људи непокојут се,
ако бы они учествујут в парадє.
И једино ја не буду тревожити се,
једино ја не буду изражати безпокојство,
како новороджено дєте, кторо не знаје, како усмєхати се,
але равнако прєбываје в шчестју.
Ини људи нехај имајут, что јим потрєбно,
Једины ја не буду имати ничего.
Једины ја буду блудити вокруг,
како чловєк без дома.
Ја јесм како глупец, мој разум јест пусты.
Ини људи сут таки свєтлы,
можливо, ја јесм мрачны.
Ини људи сут таки умни,
можливо, ја јесм дурењ.
Ини људи имајут цєљ,
можливо, ја јесм безцєљны.
Подобно вєтру или волнам.
Ја различају се од обычных људиј.
Ја напајају се једино од Великој Матери.
21
Учитељ прєбываје сусрєдоточеным на Тао.
Ни на чем, помимо Тао.
Але Тао неможливо опрєдєлити –
јего неможливо даже увидєти!
Како можно сусрєдоточити се на њем?
Паметуј, что говорил Лао Тзы:
Всесвєт починал се како пустота.
Пустота наполњаје се образами.
Образы ведут к створењу објектов.
Кажды објект имаје Тао внутри.
Так всечто было сбудовано,
од момента почетка свєта.
Како ја могу знати о том?
Ја гледају внутр себе и виджу.
22
Ако ли хчеш стати цєлым,
напрво дозволи себе быти сломјеным.
Ако ли хчеш стати премым,
напрво дозволи себе быти кривым.
Ако ли хчеш стати полным,
напрво дозволи себе быти пустым.
Ако ли хчеш прєродити се,
дозволи себе умрєти.
Ако ли хчеш добыти всечто,
одрєчи се од всего.
Прємудры, прєбывајучи в Тао,
јест примєром за всих.
Затому же он не изставјаје себе показно,
људи могут видети јего свєтло.
Затому же јему ничего не трєба доказывати,
људи могут вєрити јего словам.
Затому же он не знаје, кто он јест,
људи узнајут себе в њем.
Затому же он не имаје меты в разуму,
успєваје всекде.
Когда дрєвни Мудреци говорили,
"Ако ли хчеш добыти всечто,
одрєчи се од всего."
То не были пусте слова.
Једино живучи сгодно с Тао,
можеш заправду быти собоју.
23
Когда не можеш ничего рєкти,
тогда лєпше буде молчати.
Вєтр и дожд не идут вєчно.
Ако ли природа знаје, когда јест достаточно и потрєбно одпочивати,
тако и тебе потрєбно то знати.
Ако ли одкрыјеш се за Тао, будеш жити с Тао.
Ако ли послєдујеш за честностју, станеш честным.
Ако ли оставиш Тао, будеш оставјеным.
Те, ктори не довєрјајут, не достајут довєрја в одповєд.
24
Те, ктори стојет на прстах, не стојет тврдо.
Те, ктори спєшет напрєд, не ујдут далеко.
Те, ктори пробујут затмити другых, затмєвајут своје властно свєтло.
Те, ктори мнєвајут себе праведными, не знајут наколико они заблуджајут се.
Те, ктори хвастајут се својими досежењами, уменшајут јих значимост.
Жити сгодно с Тао подобно походу в буфет:
бери једино то, что тебе јест потрєбно.
Остави нєчто за всех осталых.
25
Нєчто безформенно и идеално јествовало
задолго до почетка всесвєта.
То јест безмєрна, неизмєнна пустота.
Не јест ничего подобно јеј.
Она иде вєчно и никогда не обстанавјаје се,
и всечто јествујуче возникло из њеј.
Ја не имају иного имени,
затом ја именују јеј Тао.
Она тече чрєз все прєдметы,
внутри и внє, и врачаје се
к източнику всех прєдметов.
Тао јест велико.
Небо јест велико.
Земја јест велика.
И те, ктори слєдујут Тао, такоже сут велики.
То сут четыри великых силы во всесвєту.
Чловєчство слєдује правилам Земји.
Земја слєдује правилам небес.
Небеса слєдујут правилам Тао.
Тао такоже слєдује својим правилам.
26
Же бы легко ступати,
потрєбно имати устаљены ум.
Ако ли ваше тєло јест активно,
ваш разум јест повинен одпочивати.
Мудрец може путовати цєлы дењ
не оставјајучи дом.
Безразлично, каке разкошне виды прєд њим,
он прєбываје в спокојству.
Зачто бегати кругами необмысљено?
Ако ли дєјеш легкомысљено,
утрачајеш ориентир.
Ако ли дєјеш бездумно,
утрачајеш самовладање.
27
Имајучи достаточно практикы,
можеш ходити и не оставјати слєда,
говорити и не дєлати погрєшек,
складати велике цифры в главє.
Можеш сбудовати врата без замка,
кторе никто не сможе отворити.
Можеш привезати нєчто,
без вузлов,
даже без врвкы,
и никто не сможе развезати.
Кто јест добры чловєк, ако ли не учитељ чловєка злого?
Что јест злој чловєк, ако ли не работа за чловєка доброго?
Ако ли не сможеш то сразумети,
изгубиш себе,
какым бы умным ты не был.
То јест великы секрет Тао.
28
Паметуј о мужском внутри тебе,
але схрањај женско,
буд проводником за свєта.
Ако ли сможеш пропушчати свєт чрєз себе,
Тао всегда буде с тобоју
и ты будеш одчувати себе малым дєтетем.
Паметуј о том, что јест јарко внутри тебе,
але схрањај, что јест темно,
буд проводником за другых.
Ако ли сможеш быти образцем за другых,
Тао внутри тебе буде силно
и ничто не сможе тебе ограничити.
Паметуј о том, что в тобє јест достојно похвалы,
але схрањај то, что јест в тобє скромно
буд пријемником свєта.
Ако ли сможеш пријети свєт,
Тао твоје буде блєскати
и ты сможеш вратити се к првотному собє.
Свєт јест сформованы из пустоты,
како прєдметы из дрєва.
Прємудры знаје о прєдметах,
Але држи се пустоты,
так, он може користати все вєчи.
29
Ты хчеш покорити свєт,
улєпшивши јего?
Ја не думају, же бы то было можно сдєлати.
Свєт је свето мєсто, јего неможливо улєпшити.
Ако ли вы јего потревожите, вы јего изнишчите.
Ако ли вы попробујете јим завладети, вы јего утратите.
Всегда јест пригодны час, же бы идти напрєд,
и јест пригодны час, же бы одставати.
Јест час, же бы быти на ходу,
и јест час, же быти в покоју.
Јест час, же бы быти крєпкым и силным,
и јест час, же бы быти измученым и слабым.
Час быти безпечным,
и час быти в опасности.
Прємудры види вєчи, како они заисто сут,
и не пробује јих контроловати.
Он дозвољаје јим идти својим путем,
и пребываје в центру круга.
30
Туты, кто користаје Тао в управјењу људиј,
не користаје силу или насиље, же бы досегнути јего цєљев.
Ибо на каждо дєјство, всегда буде противодєјство.
Насиље, навет добро заплановано,
всегда одскочи.
Бодљак и чртополох растут там, кде стојет армије.
Послє великых војн, слєдује злы уроджај.
Прємудры досегаје својего цеља,
а потом обстанавјаје се.
Он разумеје, же всесвєт всегда јест внє јего контролы,
и же пробовати прєважити событја, всегда иде против потока Тао.
Прємудры вєрује в себе,
и затом јему не трєба увєрјати другых.
Прємудры је задовољен собоју,
и затом јему не трєба одобрење другых.
Прємудры пријмаје себе,
и затом цєлы свєт пријмаје јего.
Что разрастаје се занадто,
обвезано скоро разрушити се.
То не јест пут Тао.
Что иде против Тао, скоро иде в упадок.
31
Оружја сут инструменты насиља,
И всех пристојных људиј они омржајут.
Оружја сут инстументы страха,
И всак пристојны чловєк јих избегаје.
Једино в час мрачној потрєбности јих користаје,
И ако ли користаје, без никакој горливости.
Мир јест највысше благо,
И ако ли мир буде разбитым,
како они будут задовољени?
Јих непријатељи не сут демони,
але таки же људи, како и они сут.
Пристојны чловєк не желаје јим зла,
и не весели се в побєдє.
Како он може веселити се в побєдє,
и обдивјати убијство људиј?
Он входи в битву с тежкым чувством,
со скрбју и сустрадањем,
како бы присутствује при погребах.
32
Тао јест вєчна тајна,
така мала, же никогда не сможемо јеј узрєти.
Ако ли силни људи смогут пребывати с Тао,
всечто на свєту буде в хармонији.
Свєт буде подобен рају.
Все људи будут в покоју
и закон буде написан в јих срдцу.
Когда јествујут имена и формы,
знај, же оне все сут прєдбєжне.
Когда имајете институције,
знајте, кде завршајут се јих фунцкије.
Знајучи, кде обстановити се,
можно избегти небезпечности.
Все прєдметы кончајут се в Тао,
како рєкы текут в морје.
33
Те, ктори знајут другых, сут умни;
те, ктори знајут себе, сут истинно мудри.
Те, ктори управјајут другыми, сут силни;
те, ктори управјајут собоју, имајут истинну моч.
Те, ктори знајут, же имајут достаточно, сут истинно богати.
Те, ктори не одступајут, достигнут својеј меты.
Те, ктори придрживајут се својего курса, имајут силну вољу.
Те, ктори пријмајут смрт, не изгынут, але будут имати вєчны живот.
Те, ктори нєчто хочут од живота, исто нєчто добудут;
Те, ктори сут задовољени там, кде они сут, исто добудут всечто.
34
Велико Тао тече всекде,
всечто појавјаје се из њего,
једнако оно ничто не породжаје.
Оно лије себе в јих бытје,
але не проси ничто в размєну.
Оно крми безконечны свєт,
але не удрживаје се ничего.
Ибо оно сливаје се со всеми вєчами,
и јест скрыто в јих срдцах,
затом јего можно назвати скромным.
Ибо всечто изчєзјае в њем,
и оно једно схрањаје се,
затом јего можно назвати великым.
Оно не знаје о својеј великости,
затом оно заправду јест Велико.
35
Когда живеш в јединству с Тао,
можеш идти куда хчеш без опасности.
Когда нашел мир в својем срдцу,
можеш појмати всесвєтну хармонију,
навет срєд огромного боља.
Музика или добра једа привлєкајут нас.
Але слова, кторе указывајут на Тао,
изгледајут безвкусно и монотонно.
Когда ишчеш јего, ничто не можеш најдти.
Когда хчеш услышати јего, ничто не слышиш
Але когда користаш јего, оно никогда не изчрпываје се.
36
Что желаје уменшити се,
повинно прєд тым израсти.
Что хоче ослабјења,
повинно прєд тым быти силным.
Что хоче пасти,
повинно прєд тым вознести се.
Что желаје взети,
повинно прєд тым дати.
Мекко одолєје тврдо.
Небыстрост прєможе брзнину.
Нехај твоја работа буде тајноју.
Напросто покажи људам резултат.
37
Тао никогда ничего не дєлаје,
але ничто не оставјаје нестворјеным.
Ако ли бы могучи људи,
могли бы слєдовати Тао,
вес свєт прємєнил се бы
сам собоју, природным ритмом.
Људи были бы задовољени
јих простым, каждодневным животом,
в хармонији, свободными од желаниј.
Когда не јествујут желања,
всечто пребываје в миру.
38
Људи, ктори имајут честност,
навет не мыслет о њеј.
Так можеш сразумети, же они јеј имајут.
Људи, ктори мнєвајут себе праведными, говорет,
како много честности јест в њих,
когда заправду они јеј не имајут.
Добро, кторо дєлајут добри људи,
не имаје конца.
Право дєло, кторо дєлајут праведни,
всегда имаје замысл.
Когда добри људи дєјут,
они дєјут, без мысљиј о том.
Когда справедливи дєјут,
они всегда знајут, же дєлајут правилно.
Але когда праведни дєјут,
и никто не реагује,
они принуджајут всех дєлати, како јим јест угодно.
Ако ли не живеш с Тао,
принајмење имај честност.
Ако ли не имаш честност,
всегда јест доброта.
Ако ли не имаш доброты,
всегда јест справедливост.
Ако ли не јеси справедливы,
једино тобє остало се быти праведным.
Праведност је блєда имитација
правдивој вєры и честности,
и всегда веде к проблемам.
Ако ли ты уж всечто за себе рєшил,
ничего не знаш о Тао,
и никогда не познаш.
Прємудри обрачајут позорност на то,
что јест под површиноју.
Они гледајут на листы дрєва,
але једајут плод.
Они одвргајут једно,
же бы они могли пријети ино.
39
В хармонији с Тао,
небо јест чисто и просторно,
земја јест тврда и плодоприносна,
все сутства разцвєтајут заједно,
задовољени быти тыми, кым они сут,
безконечно обновјајут сами себе.
Когда чловєк вмєшиваје се в ход Тао,
небо ставаје нечистым,
земја изчрпываје се,
равнотежје ламаје се,
сутства измирајут.
Прємудры зри на чести с сочуствовањем,
ибо он разумеје цєлост.
Јего постојанна практика јест скромност.
Он не блєскаје, како диамант,
але дозвољаје Тао формовати јего,
како бы он был грубым и обычным каменем.
40
Тао всегда иде туды,
одкуд оно пришло.
Тао иде впрєд, уступајучи.
Прєдметы јествујут, ибо они сут.
Они сут, ибо нєкогда они не јествовали.
41
Когда мудры чловєк слыши о Тао,
он разом јего пријмаје.
Когда обычны чловєк слыши о Тао,
он вєри наполовину, наполовину сумнєваје се.
Когда глупец слыши о Тао,
он смєје се и смєје се.
Ако ли бы он не смєјал се, то не было бы Тао.
Вот что јим изгледаје смєшным:
Пут к просвєчењу каже се покрытым тєњу.
Пут впрєд одчуваје се како крок назад.
Најлегши пут изгедаје тежко.
Те, ктори сут највече честни,
изгледајут оскврњеными.
Те, ктори сут највече чисти,
изгледајут обмазаными нечистотоју.
Најглубше мысљи изгледајут мєлкыми.
Највечша сила изгледаје слабостју.
Највече реално изгледаје измысљено.
Највечши простор не имаје границ.
Највечши талант, изгледаје ако бы не изработываје ничто.
Најлєпши глас јест неслышимым.
Најлєпша красота јест невидимоју.
Тао јест скрыто од нас
и оно не имаје имени.
Оно јест изток и сила всех вєчиј.
42
Тао породжаје Једно.
Једно породжаје Друго.
Друго породжаје Третје.
Третје породжаје всечто остало.
Все вєчи несут в собє Јин
и обхвачајут Јанг.
Они досегајут хармоније
обједињајучи туте силы.
Људи ненавидет быти "сиротами", "самотными" или "негодными",
але достојни људи именно так себе описывајут.
Ибо понєкогда мы утрачајемо, когда добывајемо.
И понєкогда мы добывајемо, когда утрачајемо.
Что други учет, ја такоже учу:
"Кто возме меч, од меча и погыне".
43
Најмекша сила во всесвєту,
Може прємогти најтврдєјшу силу.
Что не имаје материала,
Може пројдти там, кде не јест никакој простор.
Затом бездєјство јест важно.
Учење без слов
Успєх без совршења дєјаниј.
То могут сразумети једва немноги.
44
Твоје добро име или твој живот:
что јест важнєје за тебе?
Гроше или добры живот:
что заправду имаје цєнност?
Побєда или поражка:
что причињаје вече боља?
Кто јест привезан до прєдметов,
буде трпєти много боља.
Кто нагромаджаје богатство,
буде трпєти много утрат.
Задовољены чловєк никогда не јест разочарован.
Кто знаје, когда обстановити се, никогда не имаје проблемов.
Он всегда буде безпечным.
45
Велике досегнења могут изгледати погрєшными,
але они всегда сут употрєбиме.
Велике запасы могут изгледати пустыми,
але из њих всегда можно чрпати.
Највечша према честност може изгледати кривдоју.
Највечша грамотност може изгледати глупостју.
Највечша краснорєчивост може звучати зајикањем.
Когда тебе хладно, двигај се, же бы нагрєти се.
Когда тебе горече, буд в покоју, же бы охладити се.
Же бы одчувати се комфортно во всесвєту,
буд спокојным и чистым.
46
Когда свєт живе согласно с Тао,
Коњи возет гнојиво к садам и градинам.
Когда свєт утрачаје свез с Тао,
Коњев тренујут за кавалерије.
Не јествује вечши грєх, неж желање.
Не јествује вечшо проклетство, неж незадовољеност.
Не јествује вечшо нешчестје, неж имати непријатеља.
Затом тој, кто знаје, когда имаје достаточно,
всегда буде имати достаточно.
47
Не јест потрєба изходити за двери,
же бы сразумети всесвєт.
Не јест потрєба гледати в окно,
же бы угледати пут небес.
Чим вече знаш,
Тым менше разумеш.
Затом мудры знаје без путовања,
разумеје без гледења,
досегаје без дєлања.
48
В гонитвє за знањем, кажды дењ добывајеш нєчто.
В практикє Тао, кажды дењ опушчајеш нєчто.
Мы дєлајемо менше и менше,
допока мы не дєлајемо ничего.
И когда мы не дєлајемо ничего,
тогда работа је сдєлана.
Дозволи вєчам идти в јих поредку,
Једино так можно постигнути свєт.
49
Мудрец не имаје својего разума.
Он бере своје мысљи од другых људиј.
Он јест добры к добрым људам,
и добры к људам злым.
То јест истинна доброта.
Он довєрјаје тым, кому можно довєрјати,
и такоже довєрјаје тым, кому довєрјати неможливо.
То јест истинно довєрје.
Мудрец смєшиваје себе цєлком со всесвєтом,
без памети о том, что јему говорили људи.
Људи гледет на њего и слушајут јего.
Мудре душе сут подобне дєтам.
50
Људи, ктори ишчут тајну долгого живота,
в концу умирајут.
Јих тєла сут срєдишче јих живота
и изток јих смрти,
Ибо они мыслет, же здраво тєло јест все, что јест потрєбно за живота.
Чловєк, кторы разумеје живот,
може пројдти скроз джунглы без страха,
или чрєз поље битвы без панцыра и оружја.
Дики звери и оружја не могут јего убити,
ибо тєло не јест то мєсто, кде он држи свој живот.
51
Тао јест източник всех вєчиј и они сут напајане јего мочју.
Они сут формоване околицеју и јих облик је створјен из околности.
Всечто поважаје Тао и чти јего чест.
То јест просто природа всего.
Тао даје живот всему, что јествује,
и слєди за всем, дбаје над всем, помагаје расти,
зашчичаје все и утєшаје всих.
Оно створјаје нєчто и не пробује ничто удржати.
Оно дєлаје работу и не очекываје похвалы.
Оно управјаје људами, але не даваје јим наказов.
То јест тајна честност Тао.
52
Всечто починаје се с Тао, матери всих вєчиј.
Ако ли знајеш мати, знаш и дєтиј.
Ако ли знаш дєтиј и паметајеш о матери,
не будеш ничего бојати се в животу.
Не поспєши говорити, задржи чувства
и срдце буде в покоју.
Говори всечасно, буд всегда зајетым, размножи тревогы,
и срдце не буде знати покоја.
Видети в темнотє јест јасност.
Умєти уступати јест сила.
Послуживај се својим свєтлом и врачај се к източнику свєтла.
То јест научење постојаности.
53
Идти по путу Тао легко,
але људи љубет заходити на кривы пут
и блудити в странє од Тао.
Когда палац краља полон богатств,
поља обычных људиј зарастајут бурјаном и пустозелењу,
а зрнохранилишча не имајут запасов.
Когда богаты спекулатори разцвєтајут,
земједєлци и фермери утрачајут земју.
Когда државни чиновники тратет гроше
на оружје вмєсто лєкарства.
Когда вышши класс је неодговорен и разтратен,
подчас как бєдным не јест куды идти.
Все то јест разбој и хаос.
То не јест сугласно Тао.
54
Что јест тврдо основано на Тао, не можно изкоренити.
Что јест крєпко схвачено, не може услизгнути.
Нехај Тао буде в твојем животу,
и ты станеш истинным,
Нехај оно буде в вашеј родинє,
и родина буде процвєтати,
Нехај оно буде в вашеј државє,
и држава буде образцом за всих осталых држав во свєту.
Нехај Тао буде во всесвєту,
и вес всесвєт буде пєвати.
Одкуд ја знам, же то јест правда?
Ја гледају довнутра себе.
55
Кто прєбываје в хармонији с Тао,
тој јест како новороджено дєте.
Јего кости сут мекке, мускулы сут слабе,
але јего хват јест силен.
Он не знаје о сојузу мужа и жены,
але јего орган може стојати тврдо,
таку силну енергију имаје он.
Он може дрти грло вес дењ,
але никогда не стане хриплым,
така полна јест јего хармонија.
Моч прємудрого јест подобна тому.
Он дозвољаје вєчам приходити и уходити.
Без усиља, без желања.
Он никогда не очекываје резултата,
затом он никогда не јест разочарованы.
Он никогда не разочаровываје се,
затом јего дух никогда не старєје.
56
Кто знаје, не говори.
Кто говори, не знаје.
Затвори уста,
задржи чувства,
отупи своју остроту,
развежи своје вузлы,
смекчи свој поглед,
приглуши свєтло,
осади свој прах.
То јест првородно јединство.
Буд как Тао.
Не буде способа љубити тебе
и не буде способа не љубити тебе.
Не буде способа помогти тебе,
и не буде способа пошкодити тебе.
Не буде способа честити тебе,
и не буде способа срамити тебе.
То јест највысше стање чловєка.
57
Же бы правити државоју,
је потрєбно слєдовати принципам.
Же бы добыти побєду в војнє,
је потрєбно слєдовати стратегији.
Але же бы добыти собє вес свєт,
не јест потрєбно вмєшивати се в ход вєчиј.
Чим выше забран имаш, тым горше живут људи.
Чим выше оружја имаш, тым мење безпечности.
Когда правитељи пробујут быти хытрыми, они погоршајут всечто.
Когда они увеличајут коликост законов, они створјајут новых злочинцев.
Затом Мудрец говори:
''Ја ничего не дєлају,
и људи сами прєображајут се.
Ја ничего не говорју,
и људи всечто дєлајут правилно.
Ја не вмєшивају се в јих живот,
и људи разцвєтајут
Ја ничего не хчу,
и људи живут простым животом''.
58
Когда народом управјајут легкоју рукоју,
људи живут просты живот.
Когда владари сут сурови и потрєбоватељни,
људи сут гнетоми и будут изтрачати много часу, же бы прєхытрити јих.
Шчестје корени се в бєдє,
и нешчестје таји се под либокакоју радостју.
Кто знаје, что буде заутра?
Когда управјаје воља к владє,
чим выше идеалы, тым горше резултаты.
Попробујте сдєлати људиј шчестливыми,
и будете закладати основу за нешчестја.
Попробујте сдєлати људиј моралными,
и будете закладати основу за грєха.
Затом Прємудры је задовољен служити примєром
и не принуджати к јего вољи.
Јего ум јест остры, але он не рєже.
Он јест прємолинеарны, але гыбкы.
Он јест јаркы, але милы за очиј.
59
Абы служити небу и дбати за другими
најлєпше срєдство јест умєрјеност.
Знак умєрјеного чловєка – свобода од собственовластых идеј.
Трпимы, како небо,
всепроникајучи как солнечно свєтло,
крєпкы, како гора,
гыбкы, како дрєво на вєтру,
он не имаје цєља
и послуживаје се всим,
что живот јему приноси.
За њего не јест ничего неможливого.
Он може дбати о благостању људиј,
како мати дбаје нас својим дєте,
ибо он одпустил всечто.
60
Управјати великоју државоју
јест подобно кухању малој рыбы.
Вы разваљајете јеј, тычучи занадто.
Сусрєдоточите своју државу на Тао,
и зло не буде имати никакој силы.
Зло не прєстане јествовати,
але не буде шкодити људам.
Мудры лидер не причињаје шкоды другым,
људ не безпокоји се и користаје либокаку можност,
же бы дєлати добро дєло.
61
Когда држава добываје велику моч,
она ставаје как морје:
Все потокы текут в њу.
Чим вече силы она имаје,
Тым вече јест потрєбна јеј скромност.
Скромност означаје довєрјати Тао,
затом никогда не буде потрєбно обрањати се.
Великы народ јест како великы чловєк:
Когда он створјаје погрєшку, он то разумеје.
Сразумевши, он то признаје.
Признавши, он то поправјаје.
Он мни тых, кто указываје на јего погрєшкы,
како својих самых добрых учитељев.
Он мни својих непријатељев,
како тєњ, ктору он сам лије.
Ако ли народ живе с Тао,
ако ли народ развиваје својих људиј
и не вмєшиваје се в чудже дєла,
он буде свєтлом за всих народов во всесвєту.
62
Тао јест центр всесвєта,
богатство доброго чловєка,
убєжишче чловєка злого.
Чести можно куповати сладкыми словами,
поважање можно добыти добрыми дєлами,
але Тао јест внє либокакој цєнности,
и никто не може јего достигнути.
Затом, когда новы вожд је избран,
не пробуј помогти јему
твојим богатством или експертизоју.
Вмєсто того
повєдај јему о Тао.
Зачто дрєвни мудреци цєнили Тао?
Затому же, сучи једным с Тао,
когда ишчеш, находиш;
а когда дєлаш погрєшку, јеси помилован.
Затом все љубет Тао.
63
Дєлај без дєјања.
Работај без усиља.
Мысли о малом, как о великом
и о немногом, как о многом.
Соочај се с тежкостами,
допока то јешче јест легко;
дєлај велико дєло
серијеју малых дєјств.
Мудрец никогда не сегаје за великым,
затом он досегаје великости.
Когда он натолкаје се на трудност,
он обстанавјаје се и цєлком оддаваје се јеј;
затом проблемы не сут за њего.
64
Что јест закоренєло, легко развести.
Что было недавно, легко поправити.
Что јест крєхко, легко сломити.
Что јест дробно, легко разсєјати.
Одврачај бєду, прєдже чим она пријде.
Наводи поредок, прєдже чим настане замєшање.
Огромна сосна
расте из малого растка.
Путовање в тысечу милеј
починаје се у вас под ногами.
Спєшечи дєјати, трпите неуспєх.
Пробујучи схватит вєчи, вы јих утрачајете.
Принуджајучи нєчто к довршењу,
нишчите что јест уж скоро зрєло.
Затом прємудры дєје
дозвољајучи вєчам идти јих курсом.
Он оставаје спокојным
како в концу, тако и в почетку.
Он ничего не имаје,
затом јему не је чего утрачати.
Что он желаје јест нежелање.
Чему он учи се јест разучење.
Он просто напоминаје људам,
кым они всегда были.
Он дбаје о ничем, помимо Тао.
Затом он дбаје над всим.
65
В стародавнем часу
Лидери, ктори жили сугласно с Тао,
не учили никого, како стати просвєченым.
Они дєлали живот људиј простым.
Људиј, ктори много знајут,
не можно ничему научити.
Лидери, ктори пробујут хытрити,
всегда все рушет.
Лидери, ктори дєлајут вєчи простыми,
всечто дєлајут правилно.
Не пробуј управјати срєдством разумности,
Давај предност простотє.
Правда лежи в праздности и јасности.
66
Все потокы втєкајут в морје,
затому же оно јест низше, неж оне сут.
Скромност даје морју силу.
Ако ли хчеш управјати људми,
јеси повинен ставити себе пониже јих.
Ако ли хчеш быти лидером срєд људиј,
мусиш научити се слєдовати јим.
Прємудры јест над људами
и никто се не одчуваје под гнетом.
Он иде впрєд всех
и никто се не одчуваје манипулованым.
Вес свєт јест благодарен јему.
Никто не може конкуровати с њим,
ибо он не конкурује ни с кым.
67
Либокуды ја иду, људи мене говорет,
же Тао јест велико, але јест маловєројетно
и не јест можливо јего сразумети.
Всечто, что јест велико
јест маловєројетно.
Что јест вєројетно
јест нудно и малостливо.
Имају три главных богатства.
Ја држу се јих и цєњу јих.
Прво јест милосрдје.
Ибо јеси милосрдны, можеш быти храбрым.
Второ јест умєрјеност.
Ибо јеси умєрјен, можеш быти шчедрым.
Третје јест скромност.
Ибо јеси скромен, можеш быти лидером срєд људиј и идти прєд могучими.
Људи пробујут дєјати храбро,
без милосрдја.
Људи пробујут быти шчедрыми,
без умєрјености в јих животу.
Људи поступајут, как лидери,
але не имајут скромности.
Из того не буде ничего доброго.
Милосрдје победжаје битвы и даје силу в обранє.
То јест срєдство, кторым небеса охрањајут и спасајут.
68
Најлєпши атлет
хчет најсилнєјшего противника.
Најлєпши генерал
читаје разум своего непријатеља.
Најлєпши бизнесмен
служи благу обчины.
Најлєпши лидер
слєдује вољи својих људиј.
Они имајут силу скромности.
Они имајут силу неконкуренције.
Не затому, же јим не пријаје конкуровати,
а вслєд того, же они конкурујут играјучи.
В том они сут подобни дєтам
и прєбывајут в хармонији с Тао.
69
Војенни генерали говорет:
"Ја бы скорєје одбил атаку,
нежели атаковал бы сам.
Ја бы скорєје одступил на крок,
нежели попробовал наступити на центиметр."
То называје се идти впрєд без наступјења,
закрутити рукавы, не показавши мускулов,
быти вооруженым без оружја,
не давати атакујучему противника.
Атаковати противника, кторого ты подоцєнил
јест драга грєшка.
Когда двє силы стрєчајут се,
изигрываје та, ктора најмење хоче бојевати.
70
Моје слова так легко сразумети
и так легко јим слєдовати,
једнакоже никто јих не разумеје
и никто јим не слєдује.
Моје слова произходет од прєдков,
Моје дєла од дисциплины.
Оне сут незнајеме, како и ја јесм.
В мојеј неизвєстности
јест моја цєнност.
Затом мудрец скрываје диамант мудрости
под простым облачењем.
71
Знање својего незнања јест сила.
Незнање својего незнања јест болєзњ.
Ако ли тебе омржаје твоја болєзњ,
не јеси хворы.
Мудрец не јест хворы, ибо јего омржаје јего хвороба.
Затом он не јест хворы.
72
Когда мы не бојимо се того, чего јесмо повинни бојати се,
прєбывајемо в страшној небезпечности.
Не јесмо повинни жити в тєсных домах.
Не јесмо повинни дєлати глупу работу.
Ако ли не тревожити људиј, они не будут уморјени.
Затом мудрец знаје себе,
але не изставјаје себе на показ.
Он љуби себе,
але не не прєвозноси себе.
Он избираје, что заправду имаје цєнност.
Он одвргаје, что једино изгледаје цєнно, але не јест таково.
73
Тој, чија храброст произходи од безстрашности,
буде убиты.
Тој, чија храброст произходи од бојазливости,
буде жити.
Обадва вида храбрости ведут к благу или злу.
Небеса не сут милостиве к нєкторым вєчам.
Кто знаје зачто?
Ни мудреци не смогут објаснити то.
Тао никогда ни до чего не сили се.
Оно одолєваје не конкурујучи,
одповєдаје не говоречи ни слова,
приходи незвано,
досегаје не планујучи.
Јего сєти и мрєже покрывајут всесвєт цєлком.
И хот оне сут широке,
ничто не проходи скроз њих.
74
Живучи в бєдє, људи прєстајут бојати се смрти,
так как можеш грозити јим смртју?
Нехај људи всегда бојет се смрти,
тогда те, кто дєје незаконно, могут быти захвачени и покарани.
Кто осмєли се дєјати незаконно?
Великы Кат всегда јествује, же бы убивати и казнити.
Ако ли покусиш изполнити јего рољу,
то је как пробовати дєлати работу великого стољара,
скорєје пораниш своју руку.
75
Зачто људи гладујут?
Затому же владари налагајут на њих тежке данкы
и сједајут јих зрно.
Затом људи гладајут.
Зачто људами тежко управјати?
Затому же владари прємного вмєшивајут се в јих живот.
Затом људами тежко управјајти.
Зачто људи так легко односет се к смрти?
Затому же владари хчут за себе прємного доброго живота.
Затом људи легко односет се к смрти.
Имајучи мало срєдств за живота, чловєк знаје,
же јест лєпше не цєнити живот прємного силно.
76
Људи роджајут се меккыми и поддатливыми;
Когда мртви сут, они туги и тврди.
Растлины роджајут се нєжными и гыбкыми;
Когда мртви сут, они ломливи и сухи.
Затому, кто јест тврды и нефлексибилны,
јест ученик смрти.
Кто јест меккы и уступны,
јест ученик живота.
Затому армија без флексибилности никогда не изиграје битвы.
Дрєво, кторо не можно скривити, легко сломити.
Тврдо и туго буде сломјено.
Мекко и поддатливо буде прєвладывати.
77
Способ дєјања Тао на всесвєт
јест подобен натегнутју лука.
Врх је сгнуты до долу,
дол је сгнуты до горы.
Оно оправјаје избыток и недостаток,
да бы был идеалны баланс.
Оно бере там, кде јест много
и даје туды, кде јест недостаточно.
Људи поступајут иначе.
Они берут там, кде јест недостаточно
и дајут тым, кто имаје с избытком.
То не јест сугласно с Тао.
Кто може прєдложити свој избыток свєту?
Једино те, ктори имајут Тао.
Затом Прємудры дєје без самољубности,
досегаје без приписывања собє заслуг.
Не хоче показывати својеј честности.
78
Не јествује ничто мекше и поддатливєје, неж вода.
Једнакоже, ничто лєпше не одолєваје тврдо и негыбко, неж вода.
Мекко одолєваје тврдо.
Лагодно одолєваје негыбко.
Все знајут, же то јест правда,
але мало кто може прєтворити то в дєло.
Затом Прємудры прєбываје
спокојным посрєд смуты.
Зло не може војдти в јего срдце.
Тој, кто бере на себе понижења всего народа,
јест достојны управјати јим.
Тој, кто бере на себе нешчестја народа,
јест достојны быти владарем всего.
Правда нерєдко изгледаје парадоксално.
79
Неуспєх јест можност.
Ако ли обвињајеш инокого,
не буде конца обвињењу.
Затом Прємудры
изполњаје своје обвезкы
и поправјаје своје погрєшкы.
Он дєлаје, что јему јест трєба дєлати
и не очекываје ничто од другых.
80
Ако ли држава управјаје се мудро,
јејни житељи будут задовољени.
Они будут насладжати се ручным трудом
и не будут измысљати инструментов за скрачења часу труда.
Ибо они драго цєнет своје домы,
за њих не јест зајмливо путовати.
Може быти имајут лодкы и повозы,
але никуды не хчут везти се.
Може быти имајут много оружја,
але никто не стрєљаје.
Нехај вратет се к вузелным врвкам,
же бы вести записы.
Нехај тєшет се вкусом доброј једы.
Нехај буде мир в јих домах.
Нехај буде разкош в јих простых облачењах.
Нехај јим буде пријати работати в својем сусєдству.
И хот сусєдска држава буде видима из окна
и буде слышно кукарєкање јих куров и лај псов.
Људи будут жити, старєти и умирати,
никогда не изјежджајучи гостити к сусєдам.
81
Правдиве слова не сут красиве,
красиве слова не сут правдиве.
Добри људи не спорет,
Те, ктори спорет не сут добри.
Знајучи људи не сут учени,
учени људи не сут знајучи.
Мудры никогда ничто не громади и не имаје имутка.
Чим вече он дєлаје за осталых, тым вече он имаје.
Чим вече он даје околным, тым вече он доставаје.
Тао небес јест остро,
але не дєлаје шкоды.
Тао мудреца јест помочно за другых,
але не прєважаје над њими.