Сјети шапку с главы или из главы?

В меджусловјанском словнику долго было "из главы", але јесмо имали добру дискусију, в кторој разрєшили, же то не јест добры вариант.

Капјушон излетаје из јего главы и опадаје на рамена.

Ах, помилујте, драгы господине, что ја вас разстрајају, — одговарјаје она и субтилно изсмєјаје се из њего.

Зачто то вообче было избрано? Проста регуларност, меджусловјанскы имаје два прєдложника, "с" и "из", и једин из њих употрєбјаје се с инструменталным падежем (Спокојно, тутој медвєд јест со мноју), а другы с генитивом/родитељным падежем (Буде остати се само једин из нас!). Такоже, достаточно велика коликост језыков мєшаје слова "из" и "с" (укр. З ним, з њого), и разне падеже за "с" были бы за њих додатноју тежкостју.

Но сут и силне аргументы да бы то было раздєљено:

a) Смыслова разлика: "из" је выше како "изнутра нєчего", принајмење за таке народы, кторе не мєшајут "с/з" и "из" (а то јест русскы и вси јужне језыкы). На образку то је показано дост јасно.

Взети из стола јест взети нєчто из засувкы в столу
Взети со стола јест взети нєчто что лежи на столу

Контраргумент: тенденција мєшати "с/з" и "из" је видима принајмење на цєлом западу + УА и можно БЫ.

Контраргументы к контраргументу: чех не буде замылити се, ако ли увиди "сјети с главы", а рус, видечи "из главы", буде. То јест класичны дилем меджу простотоју и разумливостју (а такоже, како увидимо даље, натуралностју). Додатна детаљ, меджусловјанскы уже мєшаје прєдрасткы "вы-" и "из-", и заједно с мєшанјем "с"/"из" то было бы уже прємного.

b) Имамо знакы же комбинација "С +генитив" јест легитимна в мс, цитаты од Константина Джорджевича:

Мыслим, да забрањенје с(о) (+Gen.) в делативном значенју „down from, off of” (кторо, мимоходом, јест цєлком природно и хисторично в сл. језыках, даже старочеш. и старопољ.) иде противно самој Јановој логикє. Јестли то не је дозвољено, тогда ни глаголы снести, сносити, сјети, снимати, сојдти, сходити, снизити, снижати, спустити, спушчати, спасти, спадати, срєзати, сдєлати итд. не ималы бы јествовати. А јест јасно, же те глаголы сут потрєбне, дабы могти различати нп. сојдти–изојдти („come down” в. „come out”), спустити–изпустити („take down” в. „let out”), спасти–изпасти („fall down” в. „fall out”) итд.

МС прєдлог с(о) (+Gen.) одповєда чешско-словачскому з тако како пољскому. Другыми словами, ранєје во всех трєх језыках былы два прєдлогы, с и из, тако како јест в другых језыках и како бы имало быти в МС, а потом слилы се до једного, з. Напримєр, в литературном чешском је все јешче можно сустрєсти формы како „взит се столу” и „долу с копце”, не так ли?

c) Аргумент к натуралности, ни једин живы језык не имаје там дословно "из", једино "з" или "с".

В финалу, закљученје од Јана ван Стеенбергена:

Моји драги, јесм прочитал вашу дискусију о прєдлогу "с/з". Ја мысљу, же имајете правду: "сјети чапку из главы" звучи идиотично. Здравы чловєк не носи чапку в главє! Наколико ја виджу, русскы имаје ту само "с", украјинскы, бєлорусскы и все западне језыкы имајут само "з", словенскы "с/з" зависно од слєдујучеј сугласкы, и србохрватскы "са" (булгарскы и македонскы употрєбјајут слово "од"). То значи, же заисто трєба нам додати "с" или "з" с родитељником.

Сејчас пытанје: "с" или "з"? Опција "з" имаје двє прєдности: јест етимологично поправно (од псл. *јз) + множинство (3½ балы из 6). Але тому же имајемо уже прєдрастку "с-" (сносити, сјети, ...), прєдлагају, же додамы до словника "с" + род.\ген. в значенју "с поврхнје", како антоним прєдлога "на".

Очевидно, прєдлог "из" остане в тутчасном значенју ("изходити из лєса").
Все равно, западни Словјани правдоподобно будут мєшати "с" и "из". Они не чујут разлику меджу "птаки спадају з даху" (птице спадајут с стрєхе) и "выјуч банкноте з портфелу" (изјети банкноту из мошны). Але не мысљу, же то јест великы проблем. "Изходити з лєса" такоже буде разумливо јужным, не ли?

I nova opcija v slovniku: