Из старинных книг
Логично измысљенје из минулој чести јест дост старо, туто измыслил јешче гениалны научник XVII столєтја Галилео Галилеј. То јест тој самы чловєк, кторы доказал, же наша земја не стоји на једном мєсту, а обрачаје се вокруг својеј оси и около Солнца. Галилеј был не једино великы астроном, но такоже и величејши физик, отец физичној наукы
Вєродостојно, вам буде интересно прочитати фрагмент из јего книгы, кде он говори о паданју физичных тєл. Тут је показаны спор меджу двома научниками. Једин учестник спора јест подпорник старинных возгледов, подпорник теорије паданја прєдметов, ктору створил Аристотељ. Во врєме когда Галилеј писал своје трактаты (XVII столєтје), вси научники имали слєпу вєру в ту теорију. Другы учестник спора је сам Галилео Галилеј. Итак, одкрыјемо книгу великого основатеља/творитеља физикы и прочитајемо двє странице одтуд:
— Аристотељ говори, же различне тєла в једној обсрєдинє прємєшчајут се с различноју брзиноју, и то работаје тако, же прєдмет, кторы је вечше в 10 раз, такоже имаје десетикратно вечшу брзину.
— Имам велику неувєрјеност, же Аристотељ нєкогда провєрјал туто в експерименту. Подолг тутој логикы, два камење, кторе имајут десетикратну разлику масы, в процесу паданја будут достати прємного различну брзину. Ако ли једночасно пустити јих падати, напримєр с высоты 100 лакотев, тогда по прибытју вечшего камења на мєсто, менши камењ буде пролетєти једино 10 лакотев.
— Подолг ваших слов можно помыслити же вы јесте творили подобне експерименты. Иначе вы бысте не говорили тако.
— Не јест можливо да бы великы прєдмет падал быстрєје неж малы, ако ли оне сут из једного материала. Мы можемо доказати туто даже без дєланја експеримента, једино чрєз поступну логику. Ако ли мы будемо сједињити два тєла, кторе имајут различну брзину, тогда тєло кторо падаје медло, буде повысити своју брзину, а тєло кторо падаје брзо, буде поменшити своју брзину. Јесте ли вы сугласни с тым?
— Ја мыслим же тута логика јест абсолутно вєрна.
— Но ако ли бы то было справєдливо, тогда, ако ли мы сједињимо великы и малы камење, кторе падајут с брзиноју 8 и 4 лакотев, оне будут имати брзину, меншу, неж 8 лакотев? Але, когда туте камење сут сједињене заједно, оне уж сут вечше, неж једин камењ, имајучи брзину 8 лакотев. Туто доводи нас до мысље, же наш великы камењ, кторы был створјены од сједињенја двох камењев, буде падати медлєје неж менши, — а туто иде против вашеј хипотезє. Вы видите, же из прєдположенја же вечше тєла падајут с вечшеју брзиноју неж менше, ја могу привести вас к закљученју, же вечше тєла падајут медлєје неж менше.
— Ја јесм совсим измєшаны. Занєчто мнє сдаје се, же малы камењ, при сједињенју с великым, дєлаје јего выше тежкым, и зато буде повысити и брзину јего паданја (или, принајменје, не поменшати ју).
— Вы имајете нову грєшку: не је вєрно мыслити, же менши камењ повышаје тежину вечшего камења.
— Заисто? Туто јест уж за границами мојего разумєнја!
— Вы сможете все сразумєти, ако ли ја буду освободити вас од помылкы, ктору вы имајете. Јест важно различати, чи тєло уж падаје или лежи в покоју. Ако ли мы будемо положити камењ на измєритељ тежины, тогда од додаванја нового камења тежина буде повысити се (она буде повысити се даже од куска тканины). Но, помыслите же вы јесте взели камењ, свезаны с тутоју тканиноју, и пустили јих падати заједно. Буде ли тута тканина напирати на камењ и повышати брзину јего паданја, или камењ буде замедљати се в својем паданју тако, како бы јего поддрживал кусок тканины?
Мы чујемо брємено једино тогда, когда несемо јего и давајемо своју силу, да бы оно не могло упасти. Но, ако ли мы сами почнемо падати с такоју самоју брзиноју како и прєдмет, кторы лежи на наших раменах (плечах), тогда како он сможе напирати на наше рамена, и обтежати нас? Не јесте ли вы сугласни, же то изгледаје тако, како бы мы јесмо пробовали бити палицеју чловєка, кторы бєжи напрєд од нас с такоју самоју брзиноју како и мы? Итак, вы потрєбујете признати, же при свободном паданју малы камењ не напираје на великы, и зато не може повысити јего тежину, како то бы было при лежанју на једном мєсту.
— Ну, а ако ли бы великы камењ лежал на малом?
— Тогда бы великы камењ потрєбовал повысити тежину малого, ако ли бы јего брзина была бы выше. Але мы уже јесмо увидєли, же ако ли бы малы прєдмет падал медлєје, он бы поменшил брзину великого прєдмета. И зато, сјединена маса из камењев падала бы медлєје неж једин великы камењ, а туто иде против вашеј мысљи. Итак, прошу пријети факт, же велике и мале тєла, кторе имајут равну густост, падајут с равноју брзиноју.
Је зајмливо, же подобне мысљи давно до Галилеја формуловал староримскы поет и научник Лукрециј Кар.
В својеј великој поемє «О природє вєчиј» он говорил, же свободно падајуче тєла не могут напирати једна на другу. Такоже он јасно разумєл, же причина различној брзины прєдметов, кторе падајут в воздуху и водє јест така, же различне прєдметы имајут различны одпор (тутчас мы называјемо то аеродинамичным и хидродинамичным одпором).
Мы хчемо показати вам тутој поучны фрагмент поемы:
Но јестли кто мысли, же масивне прєдметы падајут выше брзо неж мале И, лєтечи прємо в простору пустом, сут способне Ударити мале прєдметы и како кремењ, створити велико движенје Одходи далеко од вєрного смєра.
Ибо јестли нєчто падаје медло чрєз текучу воду Оно буде падати чрєз легкы воздух много скорєје Всако подолг својеј тежины, ибо вода и воздух Не могут замедлити всако тєло с равноју мєроју
Но пустота не даваје одпора Никогда, ничему, и ни с какој страны Зато что безсилна је в својеј природє Од тутој причины все вєчи, что разну тежину имајут Падајут равно во пустом простору.
Друге главы из книгы вы можете најдти тут: https://t.me/interslavicthings/210
Кључне слова: interslavic, fizika, Perelman, medžuslovjansky, меджусловјанскы, межславянский, меджуславянский язык, język międzysłowiański, міжслов'янська мова, међусловенски језик, mezislovanština, međuslovenski jezik, междуславянски език, medzislovančina, međuslavenski jezik, міжславянская мова, medslovanščina, меѓусловенски јазик