Markaz tomonidan 2025-yil 28-avgustdan 28-sentyabrga qadar bolalar va o‘smirlarda matematika, fizika, informatika, robototexnika kabi fanlarga qiziqishni uyg‘otish, ularni innovatsion sohalarga yo‘naltirish va kelajakdagi muvaffaqiyatlariga ilhom bag‘ishlash, ushbu fanlarning ahamiyatini jozibali va tushunarli tarzda yoritib beradigan badiiy film, chekka hududdagi bolalarni futbolga jalb etish, millat farzandlarida chempionlik ruhini uyg‘otish, bolalarga sportning birlashtiruvchi kuchini, maqsadga erishish yo‘lidagi sabot va intilishning ahamiyatini yetkazish, bu orqali bolalarni nafaqat sportda, balki hayotda ham katta yutuqlarga erishishga ilhomlantiradigan badiiy film, bolalarning psixologiyasi, o‘z-o‘ziga bo‘lgan ishonchi, bilim...

Сюжети оддий, аммо ғаройиб. Бир қараса, мантиққа мос келади, бир қараса, мистикага ўхшайди. Бош қаҳрамон ўзининг тузалмас дардга чалинганини билиб қолади ва ҳаммаси тугагандек туюлган бир пайтда Иблис пайдо бўлади. У бошқа асарларда ҳам кўчиб юрадиган “иблис билан битим”ни таклиф қилади. Қаҳрамон дунёдан бирор нарсани абадий йўқ қилишга рози бўлса, эвазига унга яшаш учун қўшимча бир кун берилади.
"Ё Худойим, то қиёмат Ватан бизга омонатдир, омонатдир, унга хиёнат - қиёматдир, қиёматдир, қиёматдир!" ("Қўрқма" романидан)
1. Бугунги кун болалари учун қизиқарли ва ибрат бўла оладиган суперқаҳрамонлар ҳақида ҳикоя қилувчи миллий аниме-сериал лойиҳаси.
Шахсий гигиена, нотўғри овқатланиш, кам ҳаракатли ҳаёт тарзи, уйқу режими бузилиши каби соғлиқни сақлаш билан боғлиқ воқеалар акс эттириладиган ҳажвий киножурнал (3 та сон, 15 қисм).
1. Болаларда ватанпарварлик туйғусини, ҳарбий бўлиш истагини уйғотишга қаратилган мусиқий-анимацион клиплар лойиҳаси (4 қисм).
1. Болалар ва ўсмирларни математика, физика, информатика,робототехника каби фанлар бўйича халқаро даражадаги мутахассис бўлишга тарғиб этишга қаратилган бадиий фильм лойиҳаси.
1. Вояга етмаганларни онлайн қимор ва психотроп моддалар савдосига аралашиб қолаётганининг олдини олишга қаратилган сериал лойиҳаси. (20 қисм)
Ўзбек драматургиясида Алишер Навоий образининг илк бадиий талқини яратилганига 85 йил бўлди. Шу оралиқда Навоий образининг ўндан зиёд талқинлари пайдо бўлди: Восит Саъдулланинг “Хуросон юлдузи”, Бобораҳим Омоннинг “Навоий бирла Ҳусайний”, Иноят Махсумовнинг “Навоий Астрободда”, Шуҳрат Ризаевнинг “Искандар”, Муҳаммад Алининг “Навоий ва Бойқаро”, Абдулла Аъзамнинг “Дугоҳи Ҳусайний”, Омон Мухторнинг “Амир Алишернинг дарди”, Комил Авазнинг “Шоҳ бўлди ишқ ичинда”, Наим Каримовнинг “Гули ва Навоий”, Иқбол Мирзонинг“Самарқанд сайқали” ва “Алишербек ва Ҳусайн” ёш томошабинлар учун мўлжалланган тарихий драмалари шулар жумласидан. Афсуски, саналганлар ичида бирор саҳна асарини Иззат Султон ва Уйғуннинг “Алишер Навоий” драмасига тенглаша олади...

Adabiyotshunos Yashar Qosimov 60-yillar sheʼriyatiga bagʻishlangan tadqiqotida “adabiy qahramonlarning eng sezgiri, hayotdan adabiyotga koʻchgan, badiiy obrazga aylangan ilk adabiy zamondoshimiz ham lirik qahramondir”, deydi. Olim 60-yillar sheʼriyatga qadam qoʻygan navqiron avlod lirik qahramoni qaysi xislat va qirralari bilan yangilik qilganini tadqiq etadi.